Loading...

Author Archives: Beologistika

Ovo su dva potpuno različita koncepta skladišta gde svaki za sebe ima određene prednosti. Visokoregalno skladište (VRS) je u osnovi malih dimenzija, što nadoknađuje visinom od 12 m do 50 m. Konvencionalni tip skladišta je u osnovi velikih dimenzija, a sa malim visinama – oko 10 m. Iz ove osnovne razlike odmah se uočava mogućnost primene jednog ili drugog.

Visokoregalno skladište odlikuje upotreba skladišnih dizalica različitih tipova i u većini slučajeva služe za manipulaciju sa paletama. Skladišne dizalice  – ASRM (Automated Storage and Retrieval Machines) sa dizajnom nošenja jedne, dve ili tri palete, sa kapacitetom i preko 2t, gotovo nepokvarljive robusne i moćne mašine, su alfa i omega VRS. Skladišne dizalice se kreću u takozvanim ulicama VRS. Ulice su, u stvari, uski prolazi između regala VRS čija širina zavisi od tipa dizalice koji se primenjuje, a najčešće je oko 1200 – 1600 mm.

Regali koji se koriste u VRS su precizne izrade (preciznije nego konvencionalni tip), sa robusnom konstrukcijom koja omogućava stabilnost objekata pri manipulaciji dizalica s paletama. Postoje dve vrste regalnih sistema za VRS i to:

  • regali koji se montiraju u građevinski objekat i
  • regali koji istovremeno nose zidove i krov VRS (samonoseći tip VRS).

Regali se prave sa dubinom od jedne palete (“single deep” regali) ili sa dve palete u dubinu (“double deep” regali). “Double deep” regali omogućavaju daleko bolje iskorišćenje prostora, te za isti raspoloživi prostor omogućavaju daleko veći broj paletnih mesta, tako da se cena po paletnom mestu drastično smanjuje. Efikasnost rada u “double deep” VRS ni u čemu ne zaostaje u odnosu na “single deep” dizajn VRS-a, uz minimalnu dodatnu manipulaciju paleta. Nasuprot tome koristi od “double deep” dizajna su mnogostruke.

Osnovni princip pravljenja ekonomski isplativog VRS je da se nikako ne ide u širinu nego samo u visinu, ili, ako je visina maksimalno iskorišćena i ne može se više ići u visinu zbog raznih urbanistickih uslova, onda treba ići na korišćenje dužine VRS.

Niskoregalni – konvencionalni tip skladišta je najčešće visine oko 10 m, a ide retko do 12 m i opremljeno je konvencionalnim tipom regala. Smeštaj paleta u regale vrši se viljuškarima koji dopremaju palete iz kamiona sa prijemnih dokova, ako je roba stigla u prijem na paletama. Roba takodje može da stigne na prijemne rampe natovarena u prikolice kao pojedinačne kutije. S obzirom na ova dva različita načina transporta robe automatizacija prijema robe može da se uradi na dva načina:

  • paletna automatizacija pomoću Automatski vodjenih vozila AGV (Automated Guided Vehicles) koji bez operatora preuzimaju palete i odnose do regala, ili
  • pomoću specijalnih istovarivača – “unloader” konvejera koje operator uvuče u prikolicu i na njih jednostavno stavlja kutije iz prikolice koje bivaju odnešene pomoću konvejerskog sistema do određenih destinacija unutar skladišta ili do sorterskih sistema za kompletiranje narudžbi i otpremu.

Za isti broj paletnih mesta unutar konvencionalnog skladišta potrebna je mnogostruko veća površina osnove skladišta nego u VRS. Zbog veće površine skladišta manipulativni troškovi su značajni ukoliko se ne uradi automatizacija transporta uvođenjem konvejerskih linija, modula za pikiranje – komisioniranje i sorterskih sistema.

U oba tipa skladišta upravljanje radom skladišta je ostvareno preko WMS (warehouse management system) – sistema za upravljanje skladištem.

Skladište mora da ima layout koji će zadovoljiti sledeće zahteve: maksimizovanje iskorišćenja prostora, minimizovanje rada i kretanja, maksimizovanje dostupnosti svih uskladištenih artikala, maksimizovanje zaštite proizvoda i bezbednosti radnika.

Projektovanje skladišta uključuje mnoge aspekte, koji se, grubo, mogu svrstati u tri faze projektovanja. Prva faza se sastoji od određivanja layout-a celina od kojih se sastoji skladište. Druga faza je određivanje detaljnog layout-a svake celine. Treća faza podrazumeva određivanje operativnih procedura za upravljanje svim skladišnim procesima. Iako se ovaj način projektovanja skladišta često posmatra kao top-down pristup, vrlo je važno da faze utiču jedna na druge. Naročito je važno da se operativne procedure (treća faza) uzmu u obzir prilikom projektovanja celina od kojih će se skladište sastojati.

Tradicionalni dizajn

Obično je skladišni prostor pravougaonog oblika koji se sastoji od paralelnih prolaza između paletnih regala ili komisionih polica, eventualno sa jednim ili više poprečnih prolaza koji omogućavaju radnicima da se brže kreću. Odluka gde locirati prostore za prijem i otpremu robe utiče na većinu operativnih skladišnih procedura. Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na istoj strani skladišta, takvo skladište ima cross-docking konfiguraciju. Ovakav layout je pogodan kada na mali broj artikala odlazi najveći deo aktivnosti. Takođe omogućava efikasniju upotrebu viljuškara: posle ostavljanja palete na poziciju, viljuškar može uzeti drugu paletu i otpremiti je ka izlazu. Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na suprotnim stranama skladišta, skladište ima protočnu konfiguraciju. Ovakav dizajn je pogodan za kompanije koje imaju veći broj visokofrekventnih artikala.

Različiti layout-i u zavisnosti od vrste industrije

Layout 1

Veliko skladište lekova sa vrlo uzanim prolazima između paletnih regala i vertikalno komisionim sistemom za male artikle. Projektovano je da skladišti što više proizvoda u zoni gde je skladišni prostor veoma skup.

Layout 2

Cross-dock layout gde strečovane palete dolaze noću od dobavljača, i sledećeg dana se šalju u lanac maloprodaja.

Layout 3

Velika kozmetička kompanija koja ima pick-to-light sistem za komisioniranje i veliki prostor za dopunu sistema sa robom na paletama.

Layout 4

Skladište sezonske sportske opreme i odeće. Proizvodi se ne pomeraju kada su van sezone.

Layout 5

Primer paletnog i paketnog ABC prostora za odvajanje robe koja je sortirana po veličini i frekvenciji. Komisioniranje se obavlja sa polica na donjim nivoima paletnih regala.

Layout 6

Veliki broj just-in-time delova za nameštaj u skladištu koje je locirano pored objekta gde se vrši montaža. Familije proizvoda su uskladištene zajedno zbog brzine odvajanja. Isporuke se obavljaju svaka dva sata u toku dve smene.

Protočne police smanjuju hodograme prilikom komisioniranja, povećavaju performanse komisioniranja po osobi i po radnom času, obezbeđuju povećanje kapaciteta skladištenja na istom prostoru.

Osim uštede vremena i prostora, protočne police doprinose značajnim uštedama energije i povećanju tačnosti komisioniranja. Gravitacija je neograničen i besplatan izvor energije koji koristimo kako bi pokrenuli kutije sa proizvodima. Protočne police su postavljene sa blagim i izbalansiranim nagibom i na taj način omogućavaju homogen protok robe od mesta gde se vrši dopuna do mesta za komisioniranje.

Na primeru gore, komisioniranje kroz kompletan sistem polica jednako je pešačenju u dužini od 60 m. Sa protočnim policama, hodanje je smanjeno na samo 27 m što omogućava smanjenje vremena hodanja za 40% do čak 50%.

U gornjem primeru, površina potrebna za sistem klasičnih polica je 130 m². Sa protočnim policama, površina se smanjuje na 113 m², što odgovara uštedi prostora od 13%.

Pošto jedna linija na protočnoj polici odgovara jednoj vrsti artikla, kontrola zaliha je suvišna, a greške pri komisioniranju su značajno smanjene.

U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, skladišta igraju ključnu ulogu u lancu snabdevanja, te je veoma bitno kontinuirano raditi na smanjenju troškova i povećanju efikasnosti. Ove dve ključne komponente nisu samo poslovni ciljevi, već su i osnovni faktori koji direktno utiču na konkurentnost i profitabilnost preduzeća.

Smanjenje troškova u skladištima nije samo smanjivanje rashoda, već i pronalaženje pametnih rešenja koja istovremeno čuvaju kvalitet i povećavaju efikasnost, koja je ključna za postizanje optimalnih rezultata.

Predstavljamo vam šest načina za smanjenje troškova i povećanja efikasnosti u skladištu:

Analiza materijalnog i informacionog toka – Veoma bitan deo vođenja svakog skladišta, jer analizom materijalnog i informacionog toka možemo uočiti greške i  mogućnosti za poboljšanje tokova.

Analiza layout-a skladišta – Izazov dizajna skladišta je naći pravu ravnotežu prostora, radne snage i vremena, zajedno sa razumevanjem strategije, lokacije i svih drugih važnih poslovnih informacija. Ukoliko se ovo ne uspe prvobitnim dizajnom skladišta, sledeći korak je analiza, koja započinje sa ciljevima koji su bili definisani za layout skladišta.

Analiza skladišnih procesaSkladišne operacije predstavljaju veliki resurs za uštedu, jer se njihovom optimizacijom smanjuje broj radnika u skladištu, smanjuje vreme za pripremu naloga, smanjuje vreme prijema i otpreme robe i povećava tačnost komisioniranja i pakovanja.

Projektovanje novog layout-a – Nakon pažljive analize layout-a skladišta i identifikacije eventualnih nedostataka, preduzimaju se koraci projektovanja novog, optimizovanog layout-a koji će omogućiti efikasnije funkcionisanje.

Definisanje optimalnih procesa – Da bi simulacija i implementacija novog rešenja bila uspešna, ključno je prethodno definisati optimalne procese.

Simulacija novog rešenja – Pre nego što krenete u realizaciju rešenja, od suštinskog je značaja sprovesti simulaciju kako biste utvrdili izvodljivost rešenja.

Fokusiranje na smanjenje troškova i povećanje efikasnosti u skladištima je nužnost u savremenom poslovanju. Preduzeća koja uspešno integrišu ove principe u svoje poslovanje ne samo da ostvaruju konkurentsku prednost, već i postavljaju temelje za dugoročni uspeh u svetu logistike i snabdevanja.

Komisioniranje je došlo u centar pažnje kada se došlo do podatka da 63% svih operativnih troškova u tipičnom skladištu ide na tu operaciju.

Povećani značaj komisioniranja jeste posledica nastanka novih operativnih koncepata kao što su just- in-time, smanjenje trajanja ciklusa, trenutni odgovor na zahtev kupca i novih marketing strategija koje zahtevaju manje otpremnice, koje se isporučuju klijentima češće i tačnije i više različitih artikala raspoloživih klijentima.

Takva situacija je primorala menadžere logistike i skladišta da analiziraju aktivnost komisioniranja sa gledišta

  • minimalnog oštećenja proizvoda,
  • smanjenja trajanja operacija i
  • povećanja tačnosti odvajanja.

Klasičan odgovor na ove zahteve, povećanje ulaganja u više ljudi i novu opremu, je ograničen potrebom za stalnim smanjivanjem troškova logistike. Na sreću, postoji mnoštvo načina da se poboljša postupak komisioniranja bez značajnog povećanja ljudstva ili investiranja u automatizovanu opremu.

Ciljevi analiziranja metode komisioniranja

Ciljevi analiziranja metode komisioniranja jesu povećanje produktivnosti, smanjenje trajanja ciklusa i povećanje tačnosti.

Produktivnost u komisioniranju se meri brojem odvojenih jedinica u vremenskom intervalu, što može biti broj stavki po satu, broj kutija ili broj paleta po satu. Pošto vreme uzimanja proizvoda sa njihovih zaliha je uvek slično, bez obzira na vrstu komisioniranja, povećanje produktivnosti se obično dobija smanjenjem hodanja ili vožnje od jedne do druge lokacije, što danas čini 65% ukupnog vremena utrošenog na komisioniranje robe.

Trajanje ciklusa jeste vreme koje je potrebno da se proizvodi odvoje po otpremnici i spuste u zonu otpreme. Očekivanje klijenata da im se obezbedi isporuka istog dana je uzrokovala povećanu pažnju ka smanjenju trajanja ciklusa.

Tačnost komisioniranja jeste ključni cilj, bez obzira na vrstu sistema komisioniranja. Svaka odluka u izboru opreme i načina rada u skladištu ima efekat na tačnost komisioniranja, od pakovanja proizvoda, izgleda otpremnice, lokacija proizvoda, osvetljenja do metoda komisioniranja.

Proces komisioniranja se sastoji od sledećih operacija:

  • kretanje               55% vremena
  • traženje                15% vremena
  • uzimanje              10% vremena
  • informisanje       20% vremena

Nauka o skladištenju je interesantna i teoretičarima i praktičarima iz najmanje tri razloga:

  1. Skladišne operacije pripadaju problemima kombinatorne optimizacije za koje još uvek ne postoji heuristika koja daje optimalno rešenje. Kada, kao pri komisioniranju, broj mogućih rešenja raste eksponencijalno pri linearnom povećanju broju artikala za komisioniranje, tada možemo odrediti samo dovoljno dobro rešenje. Takvi problemi su jako interesantni istraživačima i školarcima, čije se metode ponekad ugrađuju u razne softvere, poput WMS-a.
  2. Promena načina izvođenja skladišnih operacija dovodi do ogromnih ušteda kompanijama, kao i do velikog smanjenje grešaka, poboljšanog customer service, većeg ugleda i boljeg pozicioniranja na tržištu, itd. Obično se tehnološka ulaganja u skladište vrate za 12 – 18 meseci, posle toga donose čist profit.
  3. Svako skladište je priča za sebe. Ne postoje univerzalna rešenja, čak i za firme u istoj industriji. Skladišne operacije zavise od celokupnog lanca snabdevanja i svaka promena u lancu ima veliki uticaj na skladištenje. Zato je u projektovanje ili modernizaciju skladišnih sistema neophodno uključiti sve učesnike lanca snabdevanja jedne kompanije.

Beologistika je bila ponosni pokrovitelj XI međunarodne konferencije Logistika i Transport, održane 7. novembra u Beogradu. Sa više od 500 učesnika, ova konferencija nam je pružila mogućnost da se sretnemo sa brojnim postojećim klijentima (od kojih su nam većina, posle mnogo godina saradnje, sada i dobri prijatelji). Takođe smo održali uspešne sastanke sa velikim kompanijama i, najverovatnije, dobili nove klijente.

Konferencija je postala epicentar inovacija, razmene ideja i stručnog znanja u oblasti logistike i transporta.

Učesnici su imali priliku da učestvuju u predavanjima, dinamičnim diskusijama, B2B sastancima i prezentacijama koje su pokrivale najnovije trendove i izazove u industriji. S obzirom na raznovrsnost zemalja predstavljenih na konferenciji, stvorila se jedinstvena prilika za umrežavanje i uspostavljanje globalnih poslovnih veza.

Komisioniranje je aktivnost koja zahteva najviše rada u svakom skladištu i distributivnom centru i na koju odlazi više od 63% troškova skladištenja. U cilju da pruži zadovoljavajuće performanse, metod komisioniranja mora biti prilagođen poslovnim operacijama kompanije.

Kako je smanjenje troškova i povećanje produktivnosti postalo uslov za opstanak i konkurentnost poslovnih sistema, komisioniranje, kao najzahtevnija operacija u skladištu, došlo je u žižu interesovanja, kako logističkih profesionalaca, tako i top menadžera kompanija. Komisoniranje – proces uzimanja artikala sa skladišnih lokacija u cilju ispunjenja specifičnih porudžbina kupaca – zahteva najviše fizičkog rada u skladištima sa ručnim sistemom i veliko ulaganje kapitala u skladištima sa automatizovanim sistemom. Iz tih razloga, logistički eksperti smatraju da je komisioniranje oblast sa najvećim prioritetom za promene i poboljšanja.

Nekoliko trendova u proizvodnji i distribuciji doprinelo je popularnosti komisioniranja. U proizvodnji, naglasak je na manjim serijama, isporukama direktno kupcima, smanjenju vremenskih ciklusa. U distribuciji, u cilju da opsluže klijente, kompanije prihvataju kasne narudžbe, obezbeđujući brzu i pravovremenu isporuku u dogovoreno vreme. Veliki broj manjih skladišta je zamenjeno jednim većim distributivnim centrom u cilju smanjenja troškova i veće produktivnosti. Takođe, sve je više zastupljeno dodavanje vrednosti proizvodima u samim skladištima, poput etiketiranja, pakovanja i paletizacije) što još više doprinosti složenosti skladišnih operacija. Tome treba dodati i povratnu logistiku, gde je uloga skladišta takođe ključna.

Organizacija operacija komisioniranja ima direktan uticaj na poslovanje distributivnih centara, a samim tim i na performanse lanca snabdevanja. Od vremena kada je nalog stigao u skladište, do trenutka isporuke kupcu, postoje velike mogućnosti za greške u tačnosti i kompletnosti naloga, da ne pominjemo kašnjenje isporuke. Međutim, postoji i prostor za poboljšanja.

Sistemi komisioniranja

U jednom skladištu se mogu naći različiti sistemi komisioniranja. Većina kompanija koristi ljude za komisioniranje u sistemu čovek ka artiklu, gde radnik hoda po skladištu, traži i prikuplja potrebne proizvode.

Postoji nekoliko organizacionih varijanti ovog sistema. Osnovne varijante su komisioniranje po jednom nalogu i komisioniranje više naloga. Mogu se organizovati veći broj međuvarijanti osnovnih modela.

Drugi sistem je artikal do čoveka, gde uglavnom skladišne dizalice dovoze kutije sa artiklima do radnika, koji uzima potrebnu količinu, a dizalica ostatak vraća na lokaciju. Dizalica može raditi u singl, dualnom i multiplikovanom komandnom režimu. Osim dizalice, artikle do radnika mogu donositi i drugi automatizovani sistemi, poput vertikalnih liftova, vertikalnih ili horizontalnih karusela.

Komisioniranje se može obavljati uz pomoć vozila – viljuškara, kolica ili uz pomoć konvejera – valjkastog ili nekog drugog transportera.

Tehnologije komisioniranja

Izbor tehnologije komisioniranja zavisi od toga kolika nam brzina komisioniranja potrebna u celom skladištu ili pojedinim skladišnim zonama. Slično sistemima, u jednom skladištu mogu postojati različite tehnologije.

Različite tehnologije pružaju različite brzine komisioniranja. Naredna tabela nam može pomoći da izaberemo tehnologiju za pojedine skladišne zone ili određene artikle.

Za artikle iz grupe A, koji imaju veliku izlaznost iz skladišta može se koristiti automatizovana ili poluautomatizovana tehnologija komisioniranja koja pruža izuzetnu produktivnost od 600 do 1200 stavki na sat. Za tu svrhu se mogu koristiti komisioni roboti itd.

Takođe za grupu A artikala, visoku produktivnost, od 300 do 700 stavki na sat omogućava tehnologija horizontalnih karusela koji su povezani sa ERP-om uz pomoć sistema za upravljanje skladištem.

Pick to light sistemi omogućavaju komisioniranje do 400 stavki po radniku na sat. Velika brzina ovog sistema je idealna za primenu na artikle iz grupe A i B.

Vizuelno komisioniranje staje rame uz rame sa glasovnim komisioniranjem. Glasovno komisioniranje je tehnologija gde računar glasom usmerava radnika gde da se kreće, koje artikle da pokupi, koliko njih i gde da ih odnese. Vizuelno komisioniranje je tehnologija gde radnik vidi na ekranu ručnog računara kako izgleda artikal koji treba da uzme, kao i njegovu lokaciju.

Komisioniranje uz pomoć ručnog računara je modernija verzija tradicionalnog odvajanja artikala gde radnik sa papira čita koji su artikli potrebni i eventualno gde se nalaze. Kada nadje artikal, često mora i na magacinskoj kartici da unese promene. To je sada zamenjeno ručnim računarom uz pomoć koga radnik skenira lokaciju, skenira artikal i tako automatski apdejtuje stanje zaliha.

Zbog niske produktivnosti, ova dva načina komisioniranja treba koristiti samo za artikle koji imaju malu izlaznost iz skladišta.

Čovek ka artiklu

Obratićemo više pažnje sistemu gde radnik hoda po skladištu i traži potreban artikal jer je taj sistem najzastupljeniji kod nas.

Na tržištu se nude sve tehnologije koje podržavaju ovaj sistem, a komisioniranje uz pomoć ručnih računara se već odomaćilo u našim skladištima i distributivnim centrima.

Zaključak

Poboljšanja koja kompanija može uvesti u skladišne operacije bez primene tehnologije su veoma slaba. Na proces komisioniranja treba primeniti sve poznate organizacione metode poboljšanja produktivnosti, ali bez uvođenja savremenih tehnoloških rešenja rezultati su uvek nezadovoljavajući. Međutim, uvođenje tehnologije u skladište zahteva veliku opreznost i ogromne pripreme, koje se pre svega odnose na izbor prave tehnologije.

Najčešći izbor tehnologije kompanije vrše na osnovu vremena povratka investiranja. Ukoliko će odabrana tehnologija smanjiti radnu snagu za 10 ljudi i smanjiti greške komisioniranja za 30 %, godišnja ušteda za firmu bi bila oko 8,5 miliona dinara. Ukoliko je za firmu prihvatljiv povraćaj investiranja za 2 godine, onda je cena od 17 miliona dinara za implementaciju odabrane tehnologije potpuno realna.

Pre izbora prave tehnologije velika uloga je na menadžerima logistike i skladišta, od kojih se očekuje temeljna analiza brojnih faktora u vezi sa proizvodima, kapacitetima i zahtevima tržišta. Nije svaka tehnologija prihvatljiva za svako skladište. Takođe, relativno nepoznate tehnologije sa više automatizacije donose znatne prednosti i veće uštede iako su početna ulaganja nešto veća.

U svetu je sve više popularna modernizacija skladišnih operacija u dve faze. Ukoliko je krajnji cilj potpuna automatizacija, u prvoj fazi uvodi se tehnološko rešenje koje će odmah doprineti produktivnosti i efikasnosti i biti osnova za automatizaciju. Na primer, uveđenje WMS-a može biti prvi korak ka automatizaciji.

Tekst je objavljen u časopisu Poslovna logistika, februara 2012. godine.

U trci ka maksimalnoj efikasnosti, ne smemo zaboraviti našu primarnu odgovornost – bezbednost. Iako regalno skladište samo po sebi nije opasno radno okruženje, nepravilna upotreba može imati ozbiljne posledice.

Da bismo osigurali najviši standard bezbednosti, sprovodimo inspekcije regalnog sistema u skladu sa evropskim i srpskim standardom SRPS EN 15635:2011, koji je obavezan u većini evropskih zemalja.

U poslednja dva meseca, Beologistika je proaktivno izvršila nekoliko inspekcija i izdala nove sertifikate kompanijama koje pokazuju posvećenost bezbednosti u svojim regalnim skladištima. Verujemo da je preventivno delovanje ključno, a naša stručnost i iskustvo osiguravaju da Vaše skladište bude sigurno radno okruženje.

Kontaktirajte nas već danas kako bismo zajedno unapredili bezbednost i efikasnost Vašeg skladišta!