Loading...

Tag Archives: Optimizacija skladišnih procesa

Naše fioke za palete omogućavaju operaterima da pomeraju palete napred i nazad čak i sa punim opterećenjem do 1000 kg. Zahvaljujući ovom efikasnom načinu skladištenja, nema više potrebe za viškom prostora iznad paleta.

Fioke za palete štede vreme i prostor i tako obezbeđuju efikasno radno okruženje i ergonomsko odvajanje robe. Njihovom ugradnjom na vaš sistem paletnih regala možete povećati broj paleta i broj mesta za odvajanje robe na istoj površini kao i ranije.

Osim toga, kraće radne razdaljine omogućavaju brže i efikasnije odvajanje robe, a istovremeno pružaju bolju iskorišćenost prostora.

Prednosti fioka za palete su:

  • Povećavanje kapaciteta skladištenja
  • Bolja iskorišćenost prostora
  • Jednostavan pristup

Specifikacije

Gredni model

70% – 100% izvlačenja, sa kapacitetom od 1000 kg

Podni model

100% izvlačenja, sa kapacitetom od 1000 kg

Vertikalni model

70% – 100% izvlačenja, sa kapacitetom od 1000 kg

Prema istraživanju kompanije Mordor Intelligence, globalno tržište automatizacije intralogistike bilo je vredno 52,19 milijardi dolara u 2020. godini. Predviđa se da će do 2026. godine dostići vrednost od 104,23 milijarde dolara, uz očekivani godišnji rast od 12,42% tokom navedenog perioda (2021 – 2026).

Ključni uzorci ekstremnog rasta automatizacije

Rast u industriji e-trgovine širom sveta i rastuća potreba za efikasnim skladištenjem i upravljanjem zalihama podstiču rast ovog tržišta. Prema izveštaju Salesforce-a, globalna online prodaja je dostigla 1,17 biliona dolara krajem 2023. Godine. Od ukupnih porudžbina putem e-trgovine, mobilna kupovina činila je 67% porudžbina.

Automatizacija u skladištu nudi izuzetnu pogodnost kada je u pitanju smanjenje ukupnih poslovnih troškova i smanjenje grešaka u isporuci proizvoda. Prema Bank of America, do 2025. godine 45% celokupne proizvodnje obavljaće se robotskom tehnologijom. Prateći ovaj trend, velike firme, kao što su Raymond Limited (indijska tekstilna kompanija) i Fokconn Technology (dobavljač za velike proizvođače tehnologije, poput Samsung-a, sa sedištem u Kini) zamenile su (ili planiraju da zamene) 10.000, odnosno 60.000 radnika, implementirajući automatizovanu tehnologiju u svoje fabrike. Ovi faktori su imali direktan uticaj na sve veće usvajanje skladišne robotike. Sve veći broj skladišta i sve veća ulaganja u automatizaciju skladišta, zajedno sa globalnim rastom troškova radne snage i dostupnošću skalabilnih tehnoloških rešenja, pokreću tržište skladišnih robota širom sveta.

Dalje, pojava Industrijskih internet stvari (IIoT) i pojava mreže povezanih sistema pomažu industrijama da izvršavaju mnoštvo zadataka, kao što su komisioniranje, poručivanje, pakovanje, bezbednost u skladištu i inspekcija opreme i značajno poboljšavaju operativnu efikasnost. Korišćenje IoT tehnologija omogućava skladištima prenos podataka u realnom vremenu, fleksibilnu komunikaciju i analitiku veli kih podataka. Ovo, zajedno sa rešenjima u oblacima, omogućava automatizovanu, sofisticiranu kontrolu skladišnih procesa.

Promene u skladištima

Obavljanje skladišnih operacija zahteva veliku potrošnju resursa. Kako razne kompanije traže nova rešenja za poboljšanje efikasnosti skladištenja i smanjenje troškova, uvođenje skladišnih robota će se značajno povećati. Na primer, Alibaba, najveći svetski prodavac, nadogradio se na robotsku radnu snagu u jednom od svojih skladišta. To je rezultiralo drastičnim smanjenjem radne snage za 70% i stvaranjem mogućnosti za zapošljavanje visokokvalifikovane radne snage.

Uvođenje mobilnih robota u skladišta ima veliki rast u malim i srednjim skladištima sa manjim paletama. Suprotno tome, industrijska primena u velikim skladištima namenjenim hrani i piću zahteva zglobne i paletizirajuće robote. Prema istraživanju Udruženja za tehnologije pakovanja i prerade, 94% operacija pakovanja hrane već koristi robotiku.

Rast ukupnog nivoa automatizacije omogućava pogonima za preradu i pakovanje da na iste linije za montažu uvode nove proizvode. Štaviše, jedan od pet pogona za pakovanje i preradu već procesuira više od 100 vrsta proizvoda, pri čemu se očekuje da će se ovaj broj povećati u narednih nekoliko godina. Ovi ciljevi su dalje rezultirali da skladišta izjednačavaju razvoj u proizvodnim segmentima i čine logistiku besprekornom. Rezultat je uklanjanje ili ublažavanje svakog rizika koji može dovesti do stvaranja uskog grla.

Veliki rast u Evropi

Industrijska automatizacija u Evropi svedoči o velikom rastu u toku poslednje decenije, pri čemu kompanije i industrije troše velika sredstva na nove tehnologije. Evropa trenutno predvodi četvrtu industrijsku revoluciju (nazvanu 4IR), s brojnim industrijskim sektorima koji ulažu u automatizaciju, IoT i sisteme mašinskog učenja kako bi optimizovali performanse. Rast stope implementacije automatizacije skladišta u ovom regionu uglavnom je podstaknut brzim rastom e-trgovine i investiranja u maloprodaje.

Pojava nove opreme za automatizaciju skladišta

Automatski vođena vozila (AGV) i automatizovani mobilni roboti (AMR) su zvezde u usponu automatizacije skladišta. Oni su skalabilni i ne zahtevaju promene postojećeg tlocrta i infrastrukture skladišta, za razliku od automatizovanih sistema za skladištenje i komisioniranje (AS/RS), koji zahtevaju instaliranje glomazne infrastrukture.

Ova kategorija se kreće ka lakoj automatizaciji, kretanju pomoću lasera i senzora ili kretanju pomoću algoritama za optimizaciju rute. Ključni navigacijski trendovi uključuju LiDAR, fuziju kamere i senzora, veću fleksibilnost, bolju tačnost i prepoznavanje opasnosti u okruženju. Najnoviji trendovi automatizacije skladišta uključuju nadogradnju tradicionalnih viljuškara kako bi se omogućila automatizacija tokom sezonskih pikova, kada je potrebna veća efikasnost i ručna upotreba kada se zahtevi vrate u normalu. Ostali primeri su masovna upotreba Kiva robota u Amazonovim skladištima ili slični autonomni radni roboti koji mogu da premeštaju police sa robom.

Veoma popularna automatizacija u poslednje vreme jesu koboti. Koboti su saradnički roboti dizajnirani da rade zajedno sa ljudima na obavljanju zadataka. Umesto da zamenjuju zaposlene, koboti im pomažu u efikasnijem radu. Prema studijama, roboti i ljudi koji rade zajedno mogu biti i do 85% produktivniji od čoveka koji radi sam. Očekuje se da će globalno tržište kobota porasti za 32,0% do 2030. godine. Koboti takođe postaju sveprisutni u upravljanju lancem snabdevanja zbog pristupačnosti i lakoće programiranja. Oni su dizajnirani za sigurnost, sa više senzora koji efikasno rade oko ljudi. Takođe su jednostavni za integraciju, lagani i fleksibilni, idealni za upotrebu u skladištima sa ograničenim prostorom.

Prema nekim studijama, prosečni radnik skladišta provodi 80% svog vremena krećući se po skladištu, što iznosi 6,9 nedelja godišnje. Najčešći skladišni koboti nastoje da eliminišu nepotrebno hodanje obavljanjem većine prevoza, dok se radnici mogu usredsrediti na komisioniranje, kontrolu i druge zadatke koji donose prihod. Koboti imaju potencijal da povećaju efikasnost skladišta za 30% obavljanjem ponavljajućih, nepoželjnih poslova.

Optimizacija procesa pre automatizacije

Tehnologija nije svemoguća ukoliko skladišni procesi nisu optimizovani. Automatizovati loše definisane procese može doneti više štete nego koristi. Svedoci smo da se u brojnim skladištima i distributivnim centrima u Srbiji produktivnost i efikasnost nisu povećali posle uvođenja savremenih tehnoloških rešenja. Uzrok su neefikasni skladišni procesi, koji se obavljaju na isti način kao i pre implementacije savremenih rešenja. Dobra praksa je pokazala da je pre uvođenja bilo kakvih tehnoloških promena u skladištima, potrebno analizirati i optimizovati procese, kako bi tehnologija mogla da pruži očekivane rezultate.

U prethodnim tekstovima smo govorili o  distributivnom centru i koracima za izbor najboljeg sistema za skladište, kao i o prvom koraku, analizi operativnih procesa i prikupljanje podataka. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije objasniti drugi korak: izradu konceptualnih rešenja.

Konfiguracija objekta i lokacije je ključna za planiranje novog distributivnog centra i svako ograničenje na lokaciji će uticati na dalju razradu iz razloga što je to sam početak izrade rešenja. Na ovu činjenicu najviše utiču detaljni planovi regulacije date parcele na kojoj objekat treba da se gradi, kao i ograničenja i uslovi koje je lokalna i državna uprava definisala za ovaj tip objekata. Protok i cirkulacija kamiona na terenu je kritična tačka dizajna DC. Neophodno je obezbediti da ne postoje uska grla prilikom utovara i istovara vozila na licu mesta – što bi izazvalo efekat talasanja u internim operacijama.

Prvi korak u dizajnu konceptualnih rešenja je priprema nekoliko rasporeda osnovnih zona identifikovanih u prethodnim analizama. Tokom ovog koraka identifikuju se unutrašnji odnosi između ključnih oblasti i procenjuje se svaka konfiguracija blokova da bi se odredilo koja najviše odgovara datom slučaju. Cilj svakog projekta je odabrati konfiguraciju operativnih oblasti koja bi omogućila jednostavan tok, smanjenje vremena prelaska putanja, a samim tim i brzinu izvršenja operacija. Svi parametri u ovom koraku mogu sa dosta velikom tačnošću da se odrede i što je veoma važno, da se kvantifikuju, uz uslov da su tačni ulazni podaci prilikom snimka postojećeg stanja. Nakon odabira rasporeda glavnih zona prelazi se na razvoj internih layout-a za rukovanje materijalom unutar svake od zona.

Zone prijema i otpreme se dimenzionišu prema maksimalnim kapacitetima koje skladište treba da podrži, kako bi se u tim zonama izbeglo usko grlo u bilo kom delu sezone. Odabir sistema skladištenja i komisioniranja čini značajnu komponentu dizajna. Tokom ove faze procenjuje se niz potencijalnih skladišnih sistema kako bi se odredio onaj koji najviše odgovara zahtevima investitora. Prilikom odabira sistema za skladištenje, komisioniranje i rukovanje materijalima – neophodno je pregledati širok spektar kriterijuma koji odgovaraju konkretnim uslovima. Prilikom analize se postavljaju kriterijumi po hronološkom redu ocenjivanja za odabir sistema, a prema dogovoru sa investitorom. Na osnovu kriterijuma postavljenih na početku izrade konceptualnih rešenja, izbor tipa viljuškara može da usledi nakon odabira evaluacije skladišnih sistema ili da prethodi istoj.

U prethodnim tekstovima smo govorili o problemima u skladištu, tačnije o smanjenju gubitaka i pravovremenoj isporuci. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije govoriti o analizi skladišnih procesa.

Obično se jednom postavljeni skladišni procesi teško menjaju, zbog više razloga. Jedan od osnovnih jeste da su svi resursi non-stop angažovani da se ispune svakodnevni zadaci, tako da niko nema vremena da se bavi eventualnim poboljšanjima. Drugi važan razlog je da se ustaljene navike u poslovnim procesima teško menjaju, tj. ljudi ne žele promene.

Prevazilaženje ovih razloga donosi velike uštede u distributivnim centrima. Počnimo od nekoliko osnovnih stvari koje bi trebalo analizirati u svakom skladištu.

  • Locirati artikle prema frekventnosti izlaza. Ovo je česta praksa koja značajno smanjuje transport robe i kretanje ljudi, kako pri uskladištenju, tako i tokom komisioniranja i izlaza robe. Međutim, pošto je dosta artikala sezonskog karaktera, potrebno je redovno pomerati takve artikle iz grupe A u grupe B i C i obrnuto.
  • Analizirati postojeće metode komisioniranja. Obično se u jednom distributivnom centru koristi jedna metoda komisioniranja. Najlakše je koristiti osnovni način – jedan piker, jedan nalog. Međutim, dopuna ovakvog načina sa grupnim, zonskim ili paralelnim komisioniranjem može ubrzati pripremu naloga i za 50%. Softver za upravljanjem skladištem bi trebalo da odredi koja je metoda komisioniranja najbolja za svaki pojedinačni nalog.
  • Kreiranje skladišta unutar skladišta. Moguće je uštedeti dosta kretanja ukoliko se unutar skladišta napravi manja zona koja bi bila ispunjena artiklima koji se najčešće nalaze na komisionim listama. U tom slučaju komisioneri bi prelazili manje putanje, ali bi se uvela dodatna aktivnost – dopuna te zone artiklima čija je količina pala na minimum.
  • Izbor prave opreme. Oprema mora biti prilagođena procesu. Na primer, artikle koji sporo izlaze treba staviti u obične police, dok one frekventnije u gravitacione police. Uvek treba voditi računa o sezonama i akcijama.
  • Uvek izbaciti kretanje. Kretanje radnika u skladištu uzima 50 % njihovog radnog dana. Zato je potrebno sagledati mogućnosti automatizacije unutrašnjeg transporta, ili putem pokretnih traka, ili nekim skladišnim sistemom “roba ka čoveku,” poput vertikalnih ili horizantalnih karusela i samohodnih električnih kolica, kao na slici dole.