Loading...
Telefon

+381 21 30 35 661

Email Addresa

office@beologistika.rs

Zakažite sastanak

Tag Archives: Skladište

19
Jan

Pokretni regali – Mitovi i istina

Categories Skladišna oprema Author By Beologistika

Pokretni regali predstavljaju inovativno rešenje u skladištenju, ističući se svojom konstrukcijom sličnom nepokretnim regalima. Sigurnosni uređaji, poput mikroprekidača i beskontaktnih elektromagnetnih davača, obezbeđuju bezbednost i automatsko zaustavljanje u slučaju prepreka, čineći pokretne regale pouzdanim rešenjem za skladištenje robe.

Sistem sadrži sigurnosne uređaje koji nailaskom na prepreku aktiviraju mikroprekidače i zaustavljaju rad pogonskog mehanizma. Zaustavljanje regala pri dolasku do pomerenog regala je izvedeno beskontaktnim elektromagnetnim i svetlosnim davačima.

Radi boljeg razumevanja, sagledajmo troškovnu analizu tri paletna sistema ugrađenih na prostoru istih dimenzija:

Standardno regalno skladište

  • Troškovi izgradnje: 550.000 evra
  • Paletni regali 6 nivoa: 28.000 evra
  • Viljuškar: 30.000 evra
  • Ukupni troškovi: 608.000 evra
  • Iskorišćenje prostora: 43 %
  • Kapacitet: 912 paletnih mesta
  • Troškovi po paletnom mestu: 667 evra

Visokoregalno skladište

  • Troškovi izgradnje: 600.000 evra
  • Troškovi tačnosti nivoa: 20.000 evra
  • Paletni regali 9 nivoa: 45.000 evra
  • Viljuškar: 80.000 evra
  • Standard DIN 15185: 10.000 evra
  • Ukupni troškovi: 755.000 evra
  • Iskorišćenje prostora: 47 %
  • Kapacitet: 1494 paletnih mesta
  • Troškovi po paletnom mestu: 505 evra

Skladište sa pokretnim regalima

  • Troškovi izgradnje: 300.000 evra
  • Ugradnja šina u pod: 9.000 evra
  • Paletni regali 6 nivoa: 260.000 evra
  • Viljuškar: 30.000 evra
  • Ukupni troškovi: 599.000 evra
  • Iskorišćenje prostora: 70 %
  • Kapacitet: 1488 paletnih mesta
  • Troškovi po paletnom mestu: 402 evra

Mitovi o pokretnim regalima

Mit 1: Pokretni regali su skupi. Pošto pokretni regali stvaraju kompaktni skladišni sistem, investicija se brzo vraća. Ovaj sistem omogućava direktan pristup svakoj paleti u skladištu. Regali su instalirani na osnovi, pa se otvaranjem odgovarajućeg prolaza dolazi do željene palete. Visoka iskorišćenost raspoloživog prostora postignuta je usled povećanog skladišnog kapaciteta i smanjenja potrebnog prostora za gradnju.

Mit 2: Pokretni regali su pogodni samo za hladne komore. Ovi sistemi se ne koriste samo u hladnjačama i ostalim temperaturnim uslovima. Šta više, idealni su za robu široke potrošnje, sirovine, carinska skladišta, uslužna skladišta, konzolna skladišta za drvnu i papirnu industriju, skladišta za šipkaste proizvode i limove itd.

Njihova upotreba u hladnim prostorima je neprikosnovena jer izrazito smanjuju prostor za hladjenje, samim tim i troškove hladjenja.

Povećanje kapaciteta pokretnih regala

Slika gore ilustruje značajno povećanje kapaciteta koje obezbeđuje sistem pokretnih regala (od 80 do 120 više paleta od klasičnog skladišta u datom primeru). Stepen povećanja zavisi od vrste korišćenog viljuškara i veličine prostora.

Mit 3: Služe samo za povećanje kapaciteta skladišta. Pokretni paletni regali se mogu upotrebiti i za projekte smanjenja skladišnog prostora za isti kapacitet skladištenja. Ova karakteristika je naročito pogodna kada kompanija zakupljuje fizičke objekte – skladišta i sama ih oprema paletnim regalima. U tom slučaju je moguće smanjiti troškove zakupa na pola.

Mit 4. Ugradnja sistema pokretnih regala je komplikovana. Pokretni regali se mogu ugraditi u skladište u toku gradnje novog objekta, ali se mogu lako postaviti u već postojeća skladišta. Potrebne su određene intervencije u podu skladišta, čija složenost zavisi od vrste, kvaliteta i nosivosti postojećeg poda. Takođe se postojeći statični paletni regali mogu transformisati u pokretne.

Mit 5. Pokretni regali su pogodni samo za velike projekte. Pokretni regali, pored primene za skladištenje svih vrsta paletizovane i gabaritne robe, idealni su i za odlaganje – arhiviranje dokumentacije, knjiga, papira, obrazaca, prospekata, filmova itd, gde se ručno opslužuje i gde je mala frekvencija ulaza i izlaza uskladištenih jedinica (M. Georgijević, Regalna skladišta, 1995).

Takođe je poznata i njihova pogodnost za skladištenje pneumatika, pre svega kod proizvođača i distributera, gde se na malom prostoru može držati velika količina pnuematika svih vrsta i namene.

 

15
Jan

Optimizacija skladišnih procesa: Ključ za efikasnost i uštedu

Categories Optimizacija Author By Beologistika

U prethodnim tekstovima smo govorili o problemima u skladištu, tačnije o smanjenju gubitaka i pravovremenoj isporuci. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije govoriti o analizi skladišnih procesa.

Obično se jednom postavljeni skladišni procesi teško menjaju, zbog više razloga. Jedan od osnovnih jeste da su svi resursi non-stop angažovani da se ispune svakodnevni zadaci, tako da niko nema vremena da se bavi eventualnim poboljšanjima. Drugi važan razlog je da se ustaljene navike u poslovnim procesima teško menjaju, tj. ljudi ne žele promene.

Prevazilaženje ovih razloga donosi velike uštede u distributivnim centrima. Počnimo od nekoliko osnovnih stvari koje bi trebalo analizirati u svakom skladištu.

  • Locirati artikle prema frekventnosti izlaza. Ovo je česta praksa koja značajno smanjuje transport robe i kretanje ljudi, kako pri uskladištenju, tako i tokom komisioniranja i izlaza robe. Međutim, pošto je dosta artikala sezonskog karaktera, potrebno je redovno pomerati takve artikle iz grupe A u grupe B i C i obrnuto.
  • Analizirati postojeće metode komisioniranja. Obično se u jednom distributivnom centru koristi jedna metoda komisioniranja. Najlakše je koristiti osnovni način – jedan piker, jedan nalog. Međutim, dopuna ovakvog načina sa grupnim, zonskim ili paralelnim komisioniranjem može ubrzati pripremu naloga i za 50%. Softver za upravljanjem skladištem bi trebalo da odredi koja je metoda komisioniranja najbolja za svaki pojedinačni nalog.
  • Kreiranje skladišta unutar skladišta. Moguće je uštedeti dosta kretanja ukoliko se unutar skladišta napravi manja zona koja bi bila ispunjena artiklima koji se najčešće nalaze na komisionim listama. U tom slučaju komisioneri bi prelazili manje putanje, ali bi se uvela dodatna aktivnost – dopuna te zone artiklima čija je količina pala na minimum.
  • Izbor prave opreme. Oprema mora biti prilagođena procesu. Na primer, artikle koji sporo izlaze treba staviti u obične police, dok one frekventnije u gravitacione police. Uvek treba voditi računa o sezonama i akcijama.
  • Uvek izbaciti kretanje. Kretanje radnika u skladištu uzima 50 % njihovog radnog dana. Zato je potrebno sagledati mogućnosti automatizacije unutrašnjeg transporta, ili putem pokretnih traka, ili nekim skladišnim sistemom “roba ka čoveku,” poput vertikalnih ili horizantalnih karusela i samohodnih električnih kolica, kao na slici dole.

12
Jan

Radne stanice – Priprema robe za utovar u dostavno vozilo

Categories Skladišna oprema Author By Beologistika

U prethodnom tekstu smo govorili o jednom od problema u skladištu, a to je smanjenje gubitaka. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije govoriti o pravovremenoj isporuci.

Pravovremena isporuka predstavlja najvažniji pokazatelj efikasnosti distributivnog centra. Ukoliko nalog za kupca sadrži različite artikle u kutijama ili paletama, tovar je često u dodiru sa nekoliko radnika koji proveravaju, štampaju listiće za pakovanje, štampaju etikete, unose podatke. Radnik je često prinuđen da pređe značajnu razdaljinu kako bi odštampao dokumenta i oznake. Ovo kretanje je mnogo veće nego što većina DC prepoznaju i može dodati minute svakoj isporuci robe. Pomnožimo to sa brojem isporuka dnevno. Još je gore obraditi etikete i papirologiju za više naloga odjednom – ovo je savršen scenario da kupci dobiju pogrešne artikle i vrate pošiljke nazad.

Stvaranje mobilnih radnih stanica na utovarnim rampama omogućava radnicima obradu i pakovanje svakog pojedinačnog naloga u izlaznoj zoni bez suvišnog kretanja. Izbegavaju se dva gubitka – kretanje ljudi i dorada zbog vraćene pošiljke.

Najveće uštede se postižu usaglašavanjem prijema i otpreme robe – tkz. cross-docking. Uvek kada je moguće treba koristiti ovu tehniku kako bi se roba koja se nalazi na prijemnoj rampi odmah upotrebila za otpremne naloge.

Na taj način se eliminišu skoro svi gubici pomenuti ranije.

Nastavak ove teme biće obrađen u narednom tekstu.

10
Jan

Skladište: Male promene daju velike uštede!

Categories Optimizacija Author By Beologistika

Usvajanjem nekih osnovnih tehnika i jednostavnih tehnologija, distributivni centri mogu da uštede stotine sati mesečno, milione dinara godišnje, da smanje manjkove i viškove na zalihama i poboljšaju tok robe kroz skladište.

Menadžeri skladišta stalno vode borbu sa predrasudama top menadžmenta da je skladište trošak za firmu i nevoljno investiraju u bilo kakva poboljšanja ili u nove skladišne tehnologije. Zato je neophodno prihvatiti ono što se ima i sa time uraditi više i bolje. Oni koji to uspeju, moći će da prežive i da prestignu one konkurente koji ne budu uspeli da se prilagode. Postoji nekoliko problema u skladištima koji se mogu odmah analizirati i rešiti, a mi ćemo početi sa gubicima, a ostale ćemo objasniti u narednim tekstovima.

Smanjenje gubitaka

Principi za smanjenje gubitaka u proizvodnji su usvojeni pre mnogo vremena, ali se oni nisu primenjivali u skladištima. Rukovodioci kompanija nisu davali značajniju podršku uvođenju ovih principa u sektor logistike i pored pozitivnih primera u vodećim svetskim distributerskim i e-komerc preduzećima. Usvajanje principa za smanjenje gubitaka dovodi do velikih prednosti u odnosu na konkurenciju.

Smanjenje gubitaka se odnosi na identifikaciju i smanjenje svih koraka u skladišnim procesima koji ne donose dodatnu vrednost.

Gubici se mogu pojaviti u nekoliko oblika:

  1. Defekti: rad koji nastaje doradom, popravkama ili usled netačnih informacija.
  2. Zastoji: gubici u vremenu usled čekanja na naredni korak u procesu.
  3. Prekomerna obrada: više posla ili veći kvalitet nego što kupac zahteva.
  4. Transport: nepotrebno pomeranje proizvoda ili materijala.
  5. Kretanje: nepotrebno pomeranje ljudi (šetanje).
  6. Neiskorišćeni potencijal: potcenjivanje ljudskih talenata, veština i znanja.
  7. Višak zaliha: količina proizvoda ili materijala koji nije potreban na stanju.

Svi navedeni oblici gubitaka se najbolje mogu sagledati na jednom primeru koji se često dešava u distributivnim centrima: dolazak kamiona na istovar bez najave. To se najčešće dešava kada se kupi velika količina nekog proizvoda zbog niže cene, iako ne postoji tražnja za njim. Odmah se stvara gubitak br. 7 – višak zaliha.

Niko nije obavestio skladište da kamion dolazi, a treba ga odmah istovariti. Ukoliko nema mesta u paletnim regalima, roba će biti ostavljena u prolazima, pa će se kasnije uskladištiti na lokacije. Stvara se gubitak 4 – transport.

Na palete treba nalepiti identifikacione etikete, ali je velika verovatnoća da će se one kasnije menjati – gubitak 1 – nepotrebna dorada. Moguće je poslati sa istovarne rampe jednu paletu odmah poznatom kupcu, ali pošto roba nije još na stanju stvara se još jedan gubitak – gubitak 2 – zastoj.

Zbog vanrednog prijema rešavaju se i administrativni problemi, koji uzrokuju i gubitak 5 – nepotrebno kretanje ljudi.

Nastavak ove teme biće obrađen u narednom tekstu.

03
Jan

Visokoregalni i niskoregalni (konvencionalni) tip skladišta

Categories Projektovanje skladišta Author By Beologistika

Ovo su dva potpuno različita koncepta skladišta gde svaki za sebe ima određene prednosti. Visokoregalno skladište (VRS) je u osnovi malih dimenzija, što nadoknađuje visinom od 12 m do 50 m. Konvencionalni tip skladišta je u osnovi velikih dimenzija, a sa malim visinama – oko 10 m. Iz ove osnovne razlike odmah se uočava mogućnost primene jednog ili drugog.

Visokoregalno skladište odlikuje upotreba skladišnih dizalica različitih tipova i u većini slučajeva služe za manipulaciju sa paletama. Skladišne dizalice  – ASRM (Automated Storage and Retrieval Machines) sa dizajnom nošenja jedne, dve ili tri palete, sa kapacitetom i preko 2t, gotovo nepokvarljive robusne i moćne mašine, su alfa i omega VRS. Skladišne dizalice se kreću u takozvanim ulicama VRS. Ulice su, u stvari, uski prolazi između regala VRS čija širina zavisi od tipa dizalice koji se primenjuje, a najčešće je oko 1200 – 1600 mm.

Regali koji se koriste u VRS su precizne izrade (preciznije nego konvencionalni tip), sa robusnom konstrukcijom koja omogućava stabilnost objekata pri manipulaciji dizalica s paletama. Postoje dve vrste regalnih sistema za VRS i to:

  • regali koji se montiraju u građevinski objekat i
  • regali koji istovremeno nose zidove i krov VRS (samonoseći tip VRS).

Regali se prave sa dubinom od jedne palete (“single deep” regali) ili sa dve palete u dubinu (“double deep” regali). “Double deep” regali omogućavaju daleko bolje iskorišćenje prostora, te za isti raspoloživi prostor omogućavaju daleko veći broj paletnih mesta, tako da se cena po paletnom mestu drastično smanjuje. Efikasnost rada u “double deep” VRS ni u čemu ne zaostaje u odnosu na “single deep” dizajn VRS-a, uz minimalnu dodatnu manipulaciju paleta. Nasuprot tome koristi od “double deep” dizajna su mnogostruke.

Osnovni princip pravljenja ekonomski isplativog VRS je da se nikako ne ide u širinu nego samo u visinu, ili, ako je visina maksimalno iskorišćena i ne može se više ići u visinu zbog raznih urbanistickih uslova, onda treba ići na korišćenje dužine VRS.

Niskoregalni – konvencionalni tip skladišta je najčešće visine oko 10 m, a ide retko do 12 m i opremljeno je konvencionalnim tipom regala. Smeštaj paleta u regale vrši se viljuškarima koji dopremaju palete iz kamiona sa prijemnih dokova, ako je roba stigla u prijem na paletama. Roba takodje može da stigne na prijemne rampe natovarena u prikolice kao pojedinačne kutije. S obzirom na ova dva različita načina transporta robe automatizacija prijema robe može da se uradi na dva načina:

  • paletna automatizacija pomoću Automatski vodjenih vozila AGV (Automated Guided Vehicles) koji bez operatora preuzimaju palete i odnose do regala, ili
  • pomoću specijalnih istovarivača – “unloader” konvejera koje operator uvuče u prikolicu i na njih jednostavno stavlja kutije iz prikolice koje bivaju odnešene pomoću konvejerskog sistema do određenih destinacija unutar skladišta ili do sorterskih sistema za kompletiranje narudžbi i otpremu.

Za isti broj paletnih mesta unutar konvencionalnog skladišta potrebna je mnogostruko veća površina osnove skladišta nego u VRS. Zbog veće površine skladišta manipulativni troškovi su značajni ukoliko se ne uradi automatizacija transporta uvođenjem konvejerskih linija, modula za pikiranje – komisioniranje i sorterskih sistema.

U oba tipa skladišta upravljanje radom skladišta je ostvareno preko WMS (warehouse management system) – sistema za upravljanje skladištem.

25
Dec

O layout-u skladišta

Categories Projektovanje skladišta Author By Beologistika

Skladište mora da ima layout koji će zadovoljiti sledeće zahteve: maksimizovanje iskorišćenja prostora, minimizovanje rada i kretanja, maksimizovanje dostupnosti svih uskladištenih artikala, maksimizovanje zaštite proizvoda i bezbednosti radnika.

Projektovanje skladišta uključuje mnoge aspekte, koji se, grubo, mogu svrstati u tri faze projektovanja. Prva faza se sastoji od određivanja layout-a celina od kojih se sastoji skladište. Druga faza je određivanje detaljnog layout-a svake celine. Treća faza podrazumeva određivanje operativnih procedura za upravljanje svim skladišnim procesima. Iako se ovaj način projektovanja skladišta često posmatra kao top-down pristup, vrlo je važno da faze utiču jedna na druge. Naročito je važno da se operativne procedure (treća faza) uzmu u obzir prilikom projektovanja celina od kojih će se skladište sastojati.

Tradicionalni dizajn

Obično je skladišni prostor pravougaonog oblika koji se sastoji od paralelnih prolaza između paletnih regala ili komisionih polica, eventualno sa jednim ili više poprečnih prolaza koji omogućavaju radnicima da se brže kreću. Odluka gde locirati prostore za prijem i otpremu robe utiče na većinu operativnih skladišnih procedura. Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na istoj strani skladišta, takvo skladište ima cross-docking konfiguraciju. Ovakav layout je pogodan kada na mali broj artikala odlazi najveći deo aktivnosti. Takođe omogućava efikasniju upotrebu viljuškara: posle ostavljanja palete na poziciju, viljuškar može uzeti drugu paletu i otpremiti je ka izlazu. Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na suprotnim stranama skladišta, skladište ima protočnu konfiguraciju. Ovakav dizajn je pogodan za kompanije koje imaju veći broj visokofrekventnih artikala.

Različiti layout-i u zavisnosti od vrste industrije

Layout 1

Veliko skladište lekova sa vrlo uzanim prolazima između paletnih regala i vertikalno komisionim sistemom za male artikle. Projektovano je da skladišti što više proizvoda u zoni gde je skladišni prostor veoma skup.

Layout 2

Cross-dock layout gde strečovane palete dolaze noću od dobavljača, i sledećeg dana se šalju u lanac maloprodaja.

Layout 3

Velika kozmetička kompanija koja ima pick-to-light sistem za komisioniranje i veliki prostor za dopunu sistema sa robom na paletama.

Layout 4

Skladište sezonske sportske opreme i odeće. Proizvodi se ne pomeraju kada su van sezone.

Layout 5

Primer paletnog i paketnog ABC prostora za odvajanje robe koja je sortirana po veličini i frekvenciji. Komisioniranje se obavlja sa polica na donjim nivoima paletnih regala.

Layout 6

Veliki broj just-in-time delova za nameštaj u skladištu koje je locirano pored objekta gde se vrši montaža. Familije proizvoda su uskladištene zajedno zbog brzine odvajanja. Isporuke se obavljaju svaka dva sata u toku dve smene.

1 2
Copyright © 2022 Beologistika. Sva prava zadržana. Designed by White tower digital