Loading...

Tag Archives: Skladišne operacije

U prethodnim tekstovima smo govorili o  distributivnom centru i koracima za izbor najboljeg sistema za skladište, kao i o prvom koraku, analizi operativnih procesa i prikupljanje podataka. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije objasniti drugi korak: izradu konceptualnih rešenja.

Konfiguracija objekta i lokacije je ključna za planiranje novog distributivnog centra i svako ograničenje na lokaciji će uticati na dalju razradu iz razloga što je to sam početak izrade rešenja. Na ovu činjenicu najviše utiču detaljni planovi regulacije date parcele na kojoj objekat treba da se gradi, kao i ograničenja i uslovi koje je lokalna i državna uprava definisala za ovaj tip objekata. Protok i cirkulacija kamiona na terenu je kritična tačka dizajna DC. Neophodno je obezbediti da ne postoje uska grla prilikom utovara i istovara vozila na licu mesta – što bi izazvalo efekat talasanja u internim operacijama.

Prvi korak u dizajnu konceptualnih rešenja je priprema nekoliko rasporeda osnovnih zona identifikovanih u prethodnim analizama. Tokom ovog koraka identifikuju se unutrašnji odnosi između ključnih oblasti i procenjuje se svaka konfiguracija blokova da bi se odredilo koja najviše odgovara datom slučaju. Cilj svakog projekta je odabrati konfiguraciju operativnih oblasti koja bi omogućila jednostavan tok, smanjenje vremena prelaska putanja, a samim tim i brzinu izvršenja operacija. Svi parametri u ovom koraku mogu sa dosta velikom tačnošću da se odrede i što je veoma važno, da se kvantifikuju, uz uslov da su tačni ulazni podaci prilikom snimka postojećeg stanja. Nakon odabira rasporeda glavnih zona prelazi se na razvoj internih layout-a za rukovanje materijalom unutar svake od zona.

Zone prijema i otpreme se dimenzionišu prema maksimalnim kapacitetima koje skladište treba da podrži, kako bi se u tim zonama izbeglo usko grlo u bilo kom delu sezone. Odabir sistema skladištenja i komisioniranja čini značajnu komponentu dizajna. Tokom ove faze procenjuje se niz potencijalnih skladišnih sistema kako bi se odredio onaj koji najviše odgovara zahtevima investitora. Prilikom odabira sistema za skladištenje, komisioniranje i rukovanje materijalima – neophodno je pregledati širok spektar kriterijuma koji odgovaraju konkretnim uslovima. Prilikom analize se postavljaju kriterijumi po hronološkom redu ocenjivanja za odabir sistema, a prema dogovoru sa investitorom. Na osnovu kriterijuma postavljenih na početku izrade konceptualnih rešenja, izbor tipa viljuškara može da usledi nakon odabira evaluacije skladišnih sistema ili da prethodi istoj.

Komisioniranje je došlo u centar pažnje kada se došlo do podatka da 63% svih operativnih troškova u tipičnom skladištu ide na tu operaciju.

Povećani značaj komisioniranja jeste posledica nastanka novih operativnih koncepata kao što su just- in-time, smanjenje trajanja ciklusa, trenutni odgovor na zahtev kupca i novih marketing strategija koje zahtevaju manje otpremnice, koje se isporučuju klijentima češće i tačnije i više različitih artikala raspoloživih klijentima.

Takva situacija je primorala menadžere logistike i skladišta da analiziraju aktivnost komisioniranja sa gledišta

  • minimalnog oštećenja proizvoda,
  • smanjenja trajanja operacija i
  • povećanja tačnosti odvajanja.

Klasičan odgovor na ove zahteve, povećanje ulaganja u više ljudi i novu opremu, je ograničen potrebom za stalnim smanjivanjem troškova logistike. Na sreću, postoji mnoštvo načina da se poboljša postupak komisioniranja bez značajnog povećanja ljudstva ili investiranja u automatizovanu opremu.

Ciljevi analiziranja metode komisioniranja

Ciljevi analiziranja metode komisioniranja jesu povećanje produktivnosti, smanjenje trajanja ciklusa i povećanje tačnosti.

Produktivnost u komisioniranju se meri brojem odvojenih jedinica u vremenskom intervalu, što može biti broj stavki po satu, broj kutija ili broj paleta po satu. Pošto vreme uzimanja proizvoda sa njihovih zaliha je uvek slično, bez obzira na vrstu komisioniranja, povećanje produktivnosti se obično dobija smanjenjem hodanja ili vožnje od jedne do druge lokacije, što danas čini 65% ukupnog vremena utrošenog na komisioniranje robe.

Trajanje ciklusa jeste vreme koje je potrebno da se proizvodi odvoje po otpremnici i spuste u zonu otpreme. Očekivanje klijenata da im se obezbedi isporuka istog dana je uzrokovala povećanu pažnju ka smanjenju trajanja ciklusa.

Tačnost komisioniranja jeste ključni cilj, bez obzira na vrstu sistema komisioniranja. Svaka odluka u izboru opreme i načina rada u skladištu ima efekat na tačnost komisioniranja, od pakovanja proizvoda, izgleda otpremnice, lokacija proizvoda, osvetljenja do metoda komisioniranja.

Proces komisioniranja se sastoji od sledećih operacija:

  • kretanje               55% vremena
  • traženje                15% vremena
  • uzimanje              10% vremena
  • informisanje       20% vremena

Nauka o skladištenju je interesantna i teoretičarima i praktičarima iz najmanje tri razloga:

  1. Skladišne operacije pripadaju problemima kombinatorne optimizacije za koje još uvek ne postoji heuristika koja daje optimalno rešenje. Kada, kao pri komisioniranju, broj mogućih rešenja raste eksponencijalno pri linearnom povećanju broju artikala za komisioniranje, tada možemo odrediti samo dovoljno dobro rešenje. Takvi problemi su jako interesantni istraživačima i školarcima, čije se metode ponekad ugrađuju u razne softvere, poput WMS-a.
  2. Promena načina izvođenja skladišnih operacija dovodi do ogromnih ušteda kompanijama, kao i do velikog smanjenje grešaka, poboljšanog customer service, većeg ugleda i boljeg pozicioniranja na tržištu, itd. Obično se tehnološka ulaganja u skladište vrate za 12 – 18 meseci, posle toga donose čist profit.
  3. Svako skladište je priča za sebe. Ne postoje univerzalna rešenja, čak i za firme u istoj industriji. Skladišne operacije zavise od celokupnog lanca snabdevanja i svaka promena u lancu ima veliki uticaj na skladištenje. Zato je u projektovanje ili modernizaciju skladišnih sistema neophodno uključiti sve učesnike lanca snabdevanja jedne kompanije.