Loading...

Tag Archives: Projektovanje skladišta

U prethodnim tekstovima smo se bavili distributivnim centrom i postupcima za odabir optimalnog skladišnog sistema. Pisali smo o prvom koraku, koji obuhvata analizu operativnih procesa i prikupljanje podataka, kao i o drugom koraku, koji se fokusira na izradu konceptualnih rešenja. U ovom tekstu ćemo se detaljnije posvetiti trećem koraku: razvijanju detaljnog dizajna.

Nakon odabira konačnog rešenja, nastavlja se sa izradom svih neophodnih detalja za novi distributivni centar:

  • Definisanje glavnih procedura rada unutar logističkog centra (od vrata do vrata)
  • Definisanje kapaciteta svih skladišnih i drugih operativnih zona na osnovu definisanih procesa
  • Razvijanje koncepta protoka robe za različite skladišne operacije – prijem, skladištenje, komisioniranje, sortiranje i cross-docking, konsolidacija, otprema, itd.
  • Predstavljanje različitih tehničkih rešenja u oblasti skladišnih sistema
  • Predlog odgovarajućih opcija za skladištenje i rukovanje robom
  • Procena potrebnog stručnog osoblja za rad logističkog centra (gruba procena)
  • Procena potrebnog sezonskog osoblja za rad logističkog centra (gruba procena)
  • Procena potrebne logističke opreme

Naša kompanija prilikom razvijanja rešenja za svaki projekat sledi jasan, isproban i testiran tok projektovanja, analizu podataka i tehnike projektovanja kako bismo razvili najfleksibilnije i optimalno rešenje za klijenta. Svako rešenje je bazirano na primerima najboljih praksi naše kuće, kao i realizovanih projekata naših partnera, najpoznatijih intralogističkih kuća na svetu.

 

Svaki distributivni centar (DC) je priča za sebe. Ne postoje univerzalna rešenja, čak i za firme u istoj grani industrije. Skladišne operacije zavise od celokupnog lanca snabdevanja i svaka promena u lancu ima veliki uticaj na način izvršenja operacija. Kako na lanac snabdevanja utiču mnogi eksterni faktori koji umeju u toku vremena da ga značajno izmene, dobra analiza svih podataka i dobro planiranje prilikom izgradnje novog DC su osnove za fleksibilnu i optimalnu intralogistiku koja će krivudave tokove u razvoju firme orijentisati isključivo ka usponu.

DC predstavlja čvor ili tačku na logističkoj mreži u kojoj se roba prvo zaprima i nakon nekog vremena prosleđuje u nekom drugom smeru unutar mreže, čije su glavne funkcije skladištenje i distribucija te robe, a cilj prostorno i vremensko uravnoteženje tokova materijala.

Osnovne komponente kompleksa DC:

  1. Skladišni objekat/uređena površina
  2. Skladišni sistemi
  3. Transportni i manipulativni sistemi
  4. Pomoćna skladišna oprema

Rezultat svakog projekta je konačni dizajn objekta i specifikacija svih sistema potrebnih za izvršenje operacija. Metodologija projektovanja jednog skladišta može da se opiše kroz 3 različita koraka planiranja, od kojih svaka definiše neke ključne pokazatelje učinka, koji će biti osnova za merenje uspešnosti projekta.

Koraci pri izboru sistema za skladište su:

  1. Analiza operativnih procesa i prikupljanje podataka
  2. Izrada konceptualnih rešenja
  3. Razvijanje detaljnog dizajna

Ove korake ćemo detaljno objasniti u narednim tekstovima.

Skladište mora da ima layout koji će zadovoljiti sledeće zahteve: maksimizovanje iskorišćenja prostora, minimizovanje rada i kretanja, maksimizovanje dostupnosti svih uskladištenih artikala, maksimizovanje zaštite proizvoda i bezbednosti radnika.

Projektovanje skladišta uključuje mnoge aspekte, koji se, grubo, mogu svrstati u tri faze projektovanja. Prva faza se sastoji od određivanja layout-a celina od kojih se sastoji skladište. Druga faza je određivanje detaljnog layout-a svake celine. Treća faza podrazumeva određivanje operativnih procedura za upravljanje svim skladišnim procesima. Iako se ovaj način projektovanja skladišta često posmatra kao top-down pristup, vrlo je važno da faze utiču jedna na druge. Naročito je važno da se operativne procedure (treća faza) uzmu u obzir prilikom projektovanja celina od kojih će se skladište sastojati.

Tradicionalni dizajn

Obično je skladišni prostor pravougaonog oblika koji se sastoji od paralelnih prolaza između paletnih regala ili komisionih polica, eventualno sa jednim ili više poprečnih prolaza koji omogućavaju radnicima da se brže kreću. Odluka gde locirati prostore za prijem i otpremu robe utiče na većinu operativnih skladišnih procedura. Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na istoj strani skladišta, takvo skladište ima cross-docking konfiguraciju. Ovakav layout je pogodan kada na mali broj artikala odlazi najveći deo aktivnosti. Takođe omogućava efikasniju upotrebu viljuškara: posle ostavljanja palete na poziciju, viljuškar može uzeti drugu paletu i otpremiti je ka izlazu. Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na suprotnim stranama skladišta, skladište ima protočnu konfiguraciju. Ovakav dizajn je pogodan za kompanije koje imaju veći broj visokofrekventnih artikala.

Različiti layout-i u zavisnosti od vrste industrije

Layout 1

Veliko skladište lekova sa vrlo uzanim prolazima između paletnih regala i vertikalno komisionim sistemom za male artikle. Projektovano je da skladišti što više proizvoda u zoni gde je skladišni prostor veoma skup.

Layout 2

Cross-dock layout gde strečovane palete dolaze noću od dobavljača, i sledećeg dana se šalju u lanac maloprodaja.

Layout 3

Velika kozmetička kompanija koja ima pick-to-light sistem za komisioniranje i veliki prostor za dopunu sistema sa robom na paletama.

Layout 4

Skladište sezonske sportske opreme i odeće. Proizvodi se ne pomeraju kada su van sezone.

Layout 5

Primer paletnog i paketnog ABC prostora za odvajanje robe koja je sortirana po veličini i frekvenciji. Komisioniranje se obavlja sa polica na donjim nivoima paletnih regala.

Layout 6

Veliki broj just-in-time delova za nameštaj u skladištu koje je locirano pored objekta gde se vrši montaža. Familije proizvoda su uskladištene zajedno zbog brzine odvajanja. Isporuke se obavljaju svaka dva sata u toku dve smene.