Loading...

Tag Archives: Komisioniranje

U prethodnim tekstovima smo govorili o  distributivnom centru i koracima za izbor najboljeg sistema za skladište, kao i o prvom koraku, analizi operativnih procesa i prikupljanje podataka. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije objasniti drugi korak: izradu konceptualnih rešenja.

Konfiguracija objekta i lokacije je ključna za planiranje novog distributivnog centra i svako ograničenje na lokaciji će uticati na dalju razradu iz razloga što je to sam početak izrade rešenja. Na ovu činjenicu najviše utiču detaljni planovi regulacije date parcele na kojoj objekat treba da se gradi, kao i ograničenja i uslovi koje je lokalna i državna uprava definisala za ovaj tip objekata. Protok i cirkulacija kamiona na terenu je kritična tačka dizajna DC. Neophodno je obezbediti da ne postoje uska grla prilikom utovara i istovara vozila na licu mesta – što bi izazvalo efekat talasanja u internim operacijama.

Prvi korak u dizajnu konceptualnih rešenja je priprema nekoliko rasporeda osnovnih zona identifikovanih u prethodnim analizama. Tokom ovog koraka identifikuju se unutrašnji odnosi između ključnih oblasti i procenjuje se svaka konfiguracija blokova da bi se odredilo koja najviše odgovara datom slučaju. Cilj svakog projekta je odabrati konfiguraciju operativnih oblasti koja bi omogućila jednostavan tok, smanjenje vremena prelaska putanja, a samim tim i brzinu izvršenja operacija. Svi parametri u ovom koraku mogu sa dosta velikom tačnošću da se odrede i što je veoma važno, da se kvantifikuju, uz uslov da su tačni ulazni podaci prilikom snimka postojećeg stanja. Nakon odabira rasporeda glavnih zona prelazi se na razvoj internih layout-a za rukovanje materijalom unutar svake od zona.

Zone prijema i otpreme se dimenzionišu prema maksimalnim kapacitetima koje skladište treba da podrži, kako bi se u tim zonama izbeglo usko grlo u bilo kom delu sezone. Odabir sistema skladištenja i komisioniranja čini značajnu komponentu dizajna. Tokom ove faze procenjuje se niz potencijalnih skladišnih sistema kako bi se odredio onaj koji najviše odgovara zahtevima investitora. Prilikom odabira sistema za skladištenje, komisioniranje i rukovanje materijalima – neophodno je pregledati širok spektar kriterijuma koji odgovaraju konkretnim uslovima. Prilikom analize se postavljaju kriterijumi po hronološkom redu ocenjivanja za odabir sistema, a prema dogovoru sa investitorom. Na osnovu kriterijuma postavljenih na početku izrade konceptualnih rešenja, izbor tipa viljuškara može da usledi nakon odabira evaluacije skladišnih sistema ili da prethodi istoj.

U prethodnom tekstu smo govorili o distributivnom centru i koracima za izbor najboljeg sistema za skladište. U ovom tekstu ćemo detaljnije objasniti prvi korak: analizu operativnih procesa i prikupljanje podataka.

Ovaj korak je fokusiran na pregled i procenu procesa i operativnih aktivnosti u postojećem skladištu. Potrebno je provesti određeno vreme na terenu sa operativnim timom kako bi se razumeli postojeći tokovi procesa od prijema do otpreme, sagledavali tokovi između svake operativne zone unutar skladišta, kao i procesi unutar svake operativne zone.

Razmatraju se procesi unutar svake od sledećih operativnih oblasti:

Ključni element u ovom koraku je istaći uska grla i identifikovati dodatne aktivnosti bez vrednosti, tj. aktivnosti koje su bespotrebno povećale vreme ciklusa aktivnosti i ciklus proizvoda u distributivnom centru. Vremenske studije vrše se kako bi se odredili vremenski ciklusi za izvršenje svih operacija. Zabeležena vremena koriste se kao baza za određivanje poboljšanja, merenje rezultata finalne implementacije, i definisanje glavnih zona budućeg distributivnog centra.

Teme koje su neophodne za obradu u ovom koraku  su:

  • Prodajni nalozi po magacinu i proizvodu
  • Porudžbenice po magacinu i proizvodu
  • Informacije o pakovanju za robu koja se unosi i iznosi
  • Moguće isporuke između skladišta
  • Indirektna logistika / direktne isporuke
  • Aktuelna politika zaliha
  • Definisanje minimalnih zaliha
  • Nivoi sklopljenih ugovora sa kupcima
  • Nivo usluga definisanih ka dobavljačima
  • Upravljanje povratom i praznim pakovanjima
  • Vreme isporuke iz i do skladišta
  • Upravljanje nalozima
  • Vreme transporta i brzina izvršenja operacija
  • Isporuka transportnih jedinica do krajnjih kupaca
  • Ulazni nalozi, proces najave i isporuke

Analiza i razrada podataka

Sve prikupljene podatke iz prethodne faze potrebno je sagledati ne samo iz današnje perspektive, već i u odnosu na “ciljnu godinu”, koja može biti deset godina u budućnosti, uz uračunatu viziju i planove rasta kompanije. Da bi se ispunili zahtevi postavljeni od strane investitora, neophodni su osnovni podaci koji se u velikom broju slučajeva mogu dobiti direktno iz ERP sistema, ukoliko ga kompanija poseduje dovoljno dug period vremena da bi se podaci preuzeti iz njega mogli smatrati dovoljno pouzdanim, ili iz internih dokumenata i tabela, u slučaju nedostatka softvera.

Investitorima se postavljaju opšta pitanja u formi upitnika, a neki od neophodnih podataka o zahtevima su prikazani ispod sa povezanim razlogom za iste:

  • Prodaja po proizvodu: potrebno je identifikovati mesec sa najvećom prodajom i sezonalnost određenih proizvoda, kako bi se razumeli zahtevi skladišta u vezi kapaciteta.
  • Zapremina proizvoda: prikazuju se dimenzije i masa SKU-a, kutije i palete, radi projektovanja veličine površina unutar skladišta, prolaza između regala i specifikacije budućih skladišnih i transportnih sistema.
  • Broj SKU-ova (zalihe): ova informacija je ključna prilikom projektovanja, naročito za 3PL kompanije, omogućavajući uporednu analizu investicionih troškova po jedinici zalihe i budućeg prometa.
  • Tipovi kamiona: predviđanje sredstava spoljašnjeg transporta kako bi se optimizovale operacije utovara i istovara robe, povećala bezbednost izvršenja operacija u skladištima.
  • Predviđeni rast: praćenje postojećeg stanja i projekcija količina u različitim periodima doprinosi boljem dizajnu objekta.
  • Bezbednost radnog okruženja: filozofija sigurnosti preduzeća mora biti ispoštovana i uklopljena u projekat, uz primere iz prakse i iskustvo projektnog tima.

Komisioniranje je došlo u centar pažnje kada se došlo do podatka da 63% svih operativnih troškova u tipičnom skladištu ide na tu operaciju.

Povećani značaj komisioniranja jeste posledica nastanka novih operativnih koncepata kao što su just- in-time, smanjenje trajanja ciklusa, trenutni odgovor na zahtev kupca i novih marketing strategija koje zahtevaju manje otpremnice, koje se isporučuju klijentima češće i tačnije i više različitih artikala raspoloživih klijentima.

Takva situacija je primorala menadžere logistike i skladišta da analiziraju aktivnost komisioniranja sa gledišta

  • minimalnog oštećenja proizvoda,
  • smanjenja trajanja operacija i
  • povećanja tačnosti odvajanja.

Klasičan odgovor na ove zahteve, povećanje ulaganja u više ljudi i novu opremu, je ograničen potrebom za stalnim smanjivanjem troškova logistike. Na sreću, postoji mnoštvo načina da se poboljša postupak komisioniranja bez značajnog povećanja ljudstva ili investiranja u automatizovanu opremu.

Ciljevi analiziranja metode komisioniranja

Ciljevi analiziranja metode komisioniranja jesu povećanje produktivnosti, smanjenje trajanja ciklusa i povećanje tačnosti.

Produktivnost u komisioniranju se meri brojem odvojenih jedinica u vremenskom intervalu, što može biti broj stavki po satu, broj kutija ili broj paleta po satu. Pošto vreme uzimanja proizvoda sa njihovih zaliha je uvek slično, bez obzira na vrstu komisioniranja, povećanje produktivnosti se obično dobija smanjenjem hodanja ili vožnje od jedne do druge lokacije, što danas čini 65% ukupnog vremena utrošenog na komisioniranje robe.

Trajanje ciklusa jeste vreme koje je potrebno da se proizvodi odvoje po otpremnici i spuste u zonu otpreme. Očekivanje klijenata da im se obezbedi isporuka istog dana je uzrokovala povećanu pažnju ka smanjenju trajanja ciklusa.

Tačnost komisioniranja jeste ključni cilj, bez obzira na vrstu sistema komisioniranja. Svaka odluka u izboru opreme i načina rada u skladištu ima efekat na tačnost komisioniranja, od pakovanja proizvoda, izgleda otpremnice, lokacija proizvoda, osvetljenja do metoda komisioniranja.

Proces komisioniranja se sastoji od sledećih operacija:

  • kretanje               55% vremena
  • traženje                15% vremena
  • uzimanje              10% vremena
  • informisanje       20% vremena

Nauka o skladištenju je interesantna i teoretičarima i praktičarima iz najmanje tri razloga:

  1. Skladišne operacije pripadaju problemima kombinatorne optimizacije za koje još uvek ne postoji heuristika koja daje optimalno rešenje. Kada, kao pri komisioniranju, broj mogućih rešenja raste eksponencijalno pri linearnom povećanju broju artikala za komisioniranje, tada možemo odrediti samo dovoljno dobro rešenje. Takvi problemi su jako interesantni istraživačima i školarcima, čije se metode ponekad ugrađuju u razne softvere, poput WMS-a.
  2. Promena načina izvođenja skladišnih operacija dovodi do ogromnih ušteda kompanijama, kao i do velikog smanjenje grešaka, poboljšanog customer service, većeg ugleda i boljeg pozicioniranja na tržištu, itd. Obično se tehnološka ulaganja u skladište vrate za 12 – 18 meseci, posle toga donose čist profit.
  3. Svako skladište je priča za sebe. Ne postoje univerzalna rešenja, čak i za firme u istoj industriji. Skladišne operacije zavise od celokupnog lanca snabdevanja i svaka promena u lancu ima veliki uticaj na skladištenje. Zato je u projektovanje ili modernizaciju skladišnih sistema neophodno uključiti sve učesnike lanca snabdevanja jedne kompanije.

Komisioniranje je aktivnost koja zahteva najviše rada u svakom skladištu i distributivnom centru i na koju odlazi više od 63% troškova skladištenja. U cilju da pruži zadovoljavajuće performanse, metod komisioniranja mora biti prilagođen poslovnim operacijama kompanije.

Kako je smanjenje troškova i povećanje produktivnosti postalo uslov za opstanak i konkurentnost poslovnih sistema, komisioniranje, kao najzahtevnija operacija u skladištu, došlo je u žižu interesovanja, kako logističkih profesionalaca, tako i top menadžera kompanija. Komisoniranje – proces uzimanja artikala sa skladišnih lokacija u cilju ispunjenja specifičnih porudžbina kupaca – zahteva najviše fizičkog rada u skladištima sa ručnim sistemom i veliko ulaganje kapitala u skladištima sa automatizovanim sistemom. Iz tih razloga, logistički eksperti smatraju da je komisioniranje oblast sa najvećim prioritetom za promene i poboljšanja.

Nekoliko trendova u proizvodnji i distribuciji doprinelo je popularnosti komisioniranja. U proizvodnji, naglasak je na manjim serijama, isporukama direktno kupcima, smanjenju vremenskih ciklusa. U distribuciji, u cilju da opsluže klijente, kompanije prihvataju kasne narudžbe, obezbeđujući brzu i pravovremenu isporuku u dogovoreno vreme. Veliki broj manjih skladišta je zamenjeno jednim većim distributivnim centrom u cilju smanjenja troškova i veće produktivnosti. Takođe, sve je više zastupljeno dodavanje vrednosti proizvodima u samim skladištima, poput etiketiranja, pakovanja i paletizacije) što još više doprinosti složenosti skladišnih operacija. Tome treba dodati i povratnu logistiku, gde je uloga skladišta takođe ključna.

Organizacija operacija komisioniranja ima direktan uticaj na poslovanje distributivnih centara, a samim tim i na performanse lanca snabdevanja. Od vremena kada je nalog stigao u skladište, do trenutka isporuke kupcu, postoje velike mogućnosti za greške u tačnosti i kompletnosti naloga, da ne pominjemo kašnjenje isporuke. Međutim, postoji i prostor za poboljšanja.

Sistemi komisioniranja

U jednom skladištu se mogu naći različiti sistemi komisioniranja. Većina kompanija koristi ljude za komisioniranje u sistemu čovek ka artiklu, gde radnik hoda po skladištu, traži i prikuplja potrebne proizvode.

Postoji nekoliko organizacionih varijanti ovog sistema. Osnovne varijante su komisioniranje po jednom nalogu i komisioniranje više naloga. Mogu se organizovati veći broj međuvarijanti osnovnih modela.

Drugi sistem je artikal do čoveka, gde uglavnom skladišne dizalice dovoze kutije sa artiklima do radnika, koji uzima potrebnu količinu, a dizalica ostatak vraća na lokaciju. Dizalica može raditi u singl, dualnom i multiplikovanom komandnom režimu. Osim dizalice, artikle do radnika mogu donositi i drugi automatizovani sistemi, poput vertikalnih liftova, vertikalnih ili horizontalnih karusela.

Komisioniranje se može obavljati uz pomoć vozila – viljuškara, kolica ili uz pomoć konvejera – valjkastog ili nekog drugog transportera.

Tehnologije komisioniranja

Izbor tehnologije komisioniranja zavisi od toga kolika nam brzina komisioniranja potrebna u celom skladištu ili pojedinim skladišnim zonama. Slično sistemima, u jednom skladištu mogu postojati različite tehnologije.

Različite tehnologije pružaju različite brzine komisioniranja. Naredna tabela nam može pomoći da izaberemo tehnologiju za pojedine skladišne zone ili određene artikle.

Za artikle iz grupe A, koji imaju veliku izlaznost iz skladišta može se koristiti automatizovana ili poluautomatizovana tehnologija komisioniranja koja pruža izuzetnu produktivnost od 600 do 1200 stavki na sat. Za tu svrhu se mogu koristiti komisioni roboti itd.

Takođe za grupu A artikala, visoku produktivnost, od 300 do 700 stavki na sat omogućava tehnologija horizontalnih karusela koji su povezani sa ERP-om uz pomoć sistema za upravljanje skladištem.

Pick to light sistemi omogućavaju komisioniranje do 400 stavki po radniku na sat. Velika brzina ovog sistema je idealna za primenu na artikle iz grupe A i B.

Vizuelno komisioniranje staje rame uz rame sa glasovnim komisioniranjem. Glasovno komisioniranje je tehnologija gde računar glasom usmerava radnika gde da se kreće, koje artikle da pokupi, koliko njih i gde da ih odnese. Vizuelno komisioniranje je tehnologija gde radnik vidi na ekranu ručnog računara kako izgleda artikal koji treba da uzme, kao i njegovu lokaciju.

Komisioniranje uz pomoć ručnog računara je modernija verzija tradicionalnog odvajanja artikala gde radnik sa papira čita koji su artikli potrebni i eventualno gde se nalaze. Kada nadje artikal, često mora i na magacinskoj kartici da unese promene. To je sada zamenjeno ručnim računarom uz pomoć koga radnik skenira lokaciju, skenira artikal i tako automatski apdejtuje stanje zaliha.

Zbog niske produktivnosti, ova dva načina komisioniranja treba koristiti samo za artikle koji imaju malu izlaznost iz skladišta.

Čovek ka artiklu

Obratićemo više pažnje sistemu gde radnik hoda po skladištu i traži potreban artikal jer je taj sistem najzastupljeniji kod nas.

Na tržištu se nude sve tehnologije koje podržavaju ovaj sistem, a komisioniranje uz pomoć ručnih računara se već odomaćilo u našim skladištima i distributivnim centrima.

Zaključak

Poboljšanja koja kompanija može uvesti u skladišne operacije bez primene tehnologije su veoma slaba. Na proces komisioniranja treba primeniti sve poznate organizacione metode poboljšanja produktivnosti, ali bez uvođenja savremenih tehnoloških rešenja rezultati su uvek nezadovoljavajući. Međutim, uvođenje tehnologije u skladište zahteva veliku opreznost i ogromne pripreme, koje se pre svega odnose na izbor prave tehnologije.

Najčešći izbor tehnologije kompanije vrše na osnovu vremena povratka investiranja. Ukoliko će odabrana tehnologija smanjiti radnu snagu za 10 ljudi i smanjiti greške komisioniranja za 30 %, godišnja ušteda za firmu bi bila oko 8,5 miliona dinara. Ukoliko je za firmu prihvatljiv povraćaj investiranja za 2 godine, onda je cena od 17 miliona dinara za implementaciju odabrane tehnologije potpuno realna.

Pre izbora prave tehnologije velika uloga je na menadžerima logistike i skladišta, od kojih se očekuje temeljna analiza brojnih faktora u vezi sa proizvodima, kapacitetima i zahtevima tržišta. Nije svaka tehnologija prihvatljiva za svako skladište. Takođe, relativno nepoznate tehnologije sa više automatizacije donose znatne prednosti i veće uštede iako su početna ulaganja nešto veća.

U svetu je sve više popularna modernizacija skladišnih operacija u dve faze. Ukoliko je krajnji cilj potpuna automatizacija, u prvoj fazi uvodi se tehnološko rešenje koje će odmah doprineti produktivnosti i efikasnosti i biti osnova za automatizaciju. Na primer, uveđenje WMS-a može biti prvi korak ka automatizaciji.

Tekst je objavljen u časopisu Poslovna logistika, februara 2012. godine.