Loading...

Tag Archives: Efikasnost

Prema istraživanju kompanije Mordor Intelligence, globalno tržište automatizacije intralogistike bilo je vredno 52,19 milijardi dolara u 2020. godini. Predviđa se da će do 2026. godine dostići vrednost od 104,23 milijarde dolara, uz očekivani godišnji rast od 12,42% tokom navedenog perioda (2021 – 2026).

Ključni uzorci ekstremnog rasta automatizacije

Rast u industriji e-trgovine širom sveta i rastuća potreba za efikasnim skladištenjem i upravljanjem zalihama podstiču rast ovog tržišta. Prema izveštaju Salesforce-a, globalna online prodaja je dostigla 1,17 biliona dolara krajem 2023. Godine. Od ukupnih porudžbina putem e-trgovine, mobilna kupovina činila je 67% porudžbina.

Automatizacija u skladištu nudi izuzetnu pogodnost kada je u pitanju smanjenje ukupnih poslovnih troškova i smanjenje grešaka u isporuci proizvoda. Prema Bank of America, do 2025. godine 45% celokupne proizvodnje obavljaće se robotskom tehnologijom. Prateći ovaj trend, velike firme, kao što su Raymond Limited (indijska tekstilna kompanija) i Fokconn Technology (dobavljač za velike proizvođače tehnologije, poput Samsung-a, sa sedištem u Kini) zamenile su (ili planiraju da zamene) 10.000, odnosno 60.000 radnika, implementirajući automatizovanu tehnologiju u svoje fabrike. Ovi faktori su imali direktan uticaj na sve veće usvajanje skladišne robotike. Sve veći broj skladišta i sve veća ulaganja u automatizaciju skladišta, zajedno sa globalnim rastom troškova radne snage i dostupnošću skalabilnih tehnoloških rešenja, pokreću tržište skladišnih robota širom sveta.

Dalje, pojava Industrijskih internet stvari (IIoT) i pojava mreže povezanih sistema pomažu industrijama da izvršavaju mnoštvo zadataka, kao što su komisioniranje, poručivanje, pakovanje, bezbednost u skladištu i inspekcija opreme i značajno poboljšavaju operativnu efikasnost. Korišćenje IoT tehnologija omogućava skladištima prenos podataka u realnom vremenu, fleksibilnu komunikaciju i analitiku veli kih podataka. Ovo, zajedno sa rešenjima u oblacima, omogućava automatizovanu, sofisticiranu kontrolu skladišnih procesa.

Promene u skladištima

Obavljanje skladišnih operacija zahteva veliku potrošnju resursa. Kako razne kompanije traže nova rešenja za poboljšanje efikasnosti skladištenja i smanjenje troškova, uvođenje skladišnih robota će se značajno povećati. Na primer, Alibaba, najveći svetski prodavac, nadogradio se na robotsku radnu snagu u jednom od svojih skladišta. To je rezultiralo drastičnim smanjenjem radne snage za 70% i stvaranjem mogućnosti za zapošljavanje visokokvalifikovane radne snage.

Uvođenje mobilnih robota u skladišta ima veliki rast u malim i srednjim skladištima sa manjim paletama. Suprotno tome, industrijska primena u velikim skladištima namenjenim hrani i piću zahteva zglobne i paletizirajuće robote. Prema istraživanju Udruženja za tehnologije pakovanja i prerade, 94% operacija pakovanja hrane već koristi robotiku.

Rast ukupnog nivoa automatizacije omogućava pogonima za preradu i pakovanje da na iste linije za montažu uvode nove proizvode. Štaviše, jedan od pet pogona za pakovanje i preradu već procesuira više od 100 vrsta proizvoda, pri čemu se očekuje da će se ovaj broj povećati u narednih nekoliko godina. Ovi ciljevi su dalje rezultirali da skladišta izjednačavaju razvoj u proizvodnim segmentima i čine logistiku besprekornom. Rezultat je uklanjanje ili ublažavanje svakog rizika koji može dovesti do stvaranja uskog grla.

Veliki rast u Evropi

Industrijska automatizacija u Evropi svedoči o velikom rastu u toku poslednje decenije, pri čemu kompanije i industrije troše velika sredstva na nove tehnologije. Evropa trenutno predvodi četvrtu industrijsku revoluciju (nazvanu 4IR), s brojnim industrijskim sektorima koji ulažu u automatizaciju, IoT i sisteme mašinskog učenja kako bi optimizovali performanse. Rast stope implementacije automatizacije skladišta u ovom regionu uglavnom je podstaknut brzim rastom e-trgovine i investiranja u maloprodaje.

Pojava nove opreme za automatizaciju skladišta

Automatski vođena vozila (AGV) i automatizovani mobilni roboti (AMR) su zvezde u usponu automatizacije skladišta. Oni su skalabilni i ne zahtevaju promene postojećeg tlocrta i infrastrukture skladišta, za razliku od automatizovanih sistema za skladištenje i komisioniranje (AS/RS), koji zahtevaju instaliranje glomazne infrastrukture.

Ova kategorija se kreće ka lakoj automatizaciji, kretanju pomoću lasera i senzora ili kretanju pomoću algoritama za optimizaciju rute. Ključni navigacijski trendovi uključuju LiDAR, fuziju kamere i senzora, veću fleksibilnost, bolju tačnost i prepoznavanje opasnosti u okruženju. Najnoviji trendovi automatizacije skladišta uključuju nadogradnju tradicionalnih viljuškara kako bi se omogućila automatizacija tokom sezonskih pikova, kada je potrebna veća efikasnost i ručna upotreba kada se zahtevi vrate u normalu. Ostali primeri su masovna upotreba Kiva robota u Amazonovim skladištima ili slični autonomni radni roboti koji mogu da premeštaju police sa robom.

Veoma popularna automatizacija u poslednje vreme jesu koboti. Koboti su saradnički roboti dizajnirani da rade zajedno sa ljudima na obavljanju zadataka. Umesto da zamenjuju zaposlene, koboti im pomažu u efikasnijem radu. Prema studijama, roboti i ljudi koji rade zajedno mogu biti i do 85% produktivniji od čoveka koji radi sam. Očekuje se da će globalno tržište kobota porasti za 32,0% do 2030. godine. Koboti takođe postaju sveprisutni u upravljanju lancem snabdevanja zbog pristupačnosti i lakoće programiranja. Oni su dizajnirani za sigurnost, sa više senzora koji efikasno rade oko ljudi. Takođe su jednostavni za integraciju, lagani i fleksibilni, idealni za upotrebu u skladištima sa ograničenim prostorom.

Prema nekim studijama, prosečni radnik skladišta provodi 80% svog vremena krećući se po skladištu, što iznosi 6,9 nedelja godišnje. Najčešći skladišni koboti nastoje da eliminišu nepotrebno hodanje obavljanjem većine prevoza, dok se radnici mogu usredsrediti na komisioniranje, kontrolu i druge zadatke koji donose prihod. Koboti imaju potencijal da povećaju efikasnost skladišta za 30% obavljanjem ponavljajućih, nepoželjnih poslova.

Optimizacija procesa pre automatizacije

Tehnologija nije svemoguća ukoliko skladišni procesi nisu optimizovani. Automatizovati loše definisane procese može doneti više štete nego koristi. Svedoci smo da se u brojnim skladištima i distributivnim centrima u Srbiji produktivnost i efikasnost nisu povećali posle uvođenja savremenih tehnoloških rešenja. Uzrok su neefikasni skladišni procesi, koji se obavljaju na isti način kao i pre implementacije savremenih rešenja. Dobra praksa je pokazala da je pre uvođenja bilo kakvih tehnoloških promena u skladištima, potrebno analizirati i optimizovati procese, kako bi tehnologija mogla da pruži očekivane rezultate.

U prethodnim tekstovima smo govorili o problemima u skladištu, tačnije o smanjenju gubitaka i pravovremenoj isporuci. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije govoriti o analizi skladišnih procesa.

Obično se jednom postavljeni skladišni procesi teško menjaju, zbog više razloga. Jedan od osnovnih jeste da su svi resursi non-stop angažovani da se ispune svakodnevni zadaci, tako da niko nema vremena da se bavi eventualnim poboljšanjima. Drugi važan razlog je da se ustaljene navike u poslovnim procesima teško menjaju, tj. ljudi ne žele promene.

Prevazilaženje ovih razloga donosi velike uštede u distributivnim centrima. Počnimo od nekoliko osnovnih stvari koje bi trebalo analizirati u svakom skladištu.

  • Locirati artikle prema frekventnosti izlaza. Ovo je česta praksa koja značajno smanjuje transport robe i kretanje ljudi, kako pri uskladištenju, tako i tokom komisioniranja i izlaza robe. Međutim, pošto je dosta artikala sezonskog karaktera, potrebno je redovno pomerati takve artikle iz grupe A u grupe B i C i obrnuto.
  • Analizirati postojeće metode komisioniranja. Obično se u jednom distributivnom centru koristi jedna metoda komisioniranja. Najlakše je koristiti osnovni način – jedan piker, jedan nalog. Međutim, dopuna ovakvog načina sa grupnim, zonskim ili paralelnim komisioniranjem može ubrzati pripremu naloga i za 50%. Softver za upravljanjem skladištem bi trebalo da odredi koja je metoda komisioniranja najbolja za svaki pojedinačni nalog.
  • Kreiranje skladišta unutar skladišta. Moguće je uštedeti dosta kretanja ukoliko se unutar skladišta napravi manja zona koja bi bila ispunjena artiklima koji se najčešće nalaze na komisionim listama. U tom slučaju komisioneri bi prelazili manje putanje, ali bi se uvela dodatna aktivnost – dopuna te zone artiklima čija je količina pala na minimum.
  • Izbor prave opreme. Oprema mora biti prilagođena procesu. Na primer, artikle koji sporo izlaze treba staviti u obične police, dok one frekventnije u gravitacione police. Uvek treba voditi računa o sezonama i akcijama.
  • Uvek izbaciti kretanje. Kretanje radnika u skladištu uzima 50 % njihovog radnog dana. Zato je potrebno sagledati mogućnosti automatizacije unutrašnjeg transporta, ili putem pokretnih traka, ili nekim skladišnim sistemom “roba ka čoveku,” poput vertikalnih ili horizantalnih karusela i samohodnih električnih kolica, kao na slici dole.

U prethodnom tekstu smo govorili o jednom od problema u skladištu, a to je smanjenje gubitaka. U ovom tekstu ćemo malo detaljnije govoriti o pravovremenoj isporuci.

Pravovremena isporuka predstavlja najvažniji pokazatelj efikasnosti distributivnog centra. Ukoliko nalog za kupca sadrži različite artikle u kutijama ili paletama, tovar je često u dodiru sa nekoliko radnika koji proveravaju, štampaju listiće za pakovanje, štampaju etikete, unose podatke. Radnik je često prinuđen da pređe značajnu razdaljinu kako bi odštampao dokumenta i oznake. Ovo kretanje je mnogo veće nego što većina DC prepoznaju i može dodati minute svakoj isporuci robe. Pomnožimo to sa brojem isporuka dnevno. Još je gore obraditi etikete i papirologiju za više naloga odjednom – ovo je savršen scenario da kupci dobiju pogrešne artikle i vrate pošiljke nazad.

Stvaranje mobilnih radnih stanica na utovarnim rampama omogućava radnicima obradu i pakovanje svakog pojedinačnog naloga u izlaznoj zoni bez suvišnog kretanja. Izbegavaju se dva gubitka – kretanje ljudi i dorada zbog vraćene pošiljke.

Najveće uštede se postižu usaglašavanjem prijema i otpreme robe – tkz. cross-docking. Uvek kada je moguće treba koristiti ovu tehniku kako bi se roba koja se nalazi na prijemnoj rampi odmah upotrebila za otpremne naloge.

Na taj način se eliminišu skoro svi gubici pomenuti ranije.

Nastavak ove teme biće obrađen u narednom tekstu.

Protočne police smanjuju hodograme prilikom komisioniranja, povećavaju performanse komisioniranja po osobi i po radnom času, obezbeđuju povećanje kapaciteta skladištenja na istom prostoru.

Osim uštede vremena i prostora, protočne police doprinose značajnim uštedama energije i povećanju tačnosti komisioniranja. Gravitacija je neograničen i besplatan izvor energije koji koristimo kako bi pokrenuli kutije sa proizvodima. Protočne police su postavljene sa blagim i izbalansiranim nagibom i na taj način omogućavaju homogen protok robe od mesta gde se vrši dopuna do mesta za komisioniranje.

Na primeru gore, komisioniranje kroz kompletan sistem polica jednako je pešačenju u dužini od 60 m. Sa protočnim policama, hodanje je smanjeno na samo 27 m što omogućava smanjenje vremena hodanja za 40% do čak 50%.

U gornjem primeru, površina potrebna za sistem klasičnih polica je 130 m². Sa protočnim policama, površina se smanjuje na 113 m², što odgovara uštedi prostora od 13%.

Pošto jedna linija na protočnoj polici odgovara jednoj vrsti artikla, kontrola zaliha je suvišna, a greške pri komisioniranju su značajno smanjene.

U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, skladišta igraju ključnu ulogu u lancu snabdevanja, te je veoma bitno kontinuirano raditi na smanjenju troškova i povećanju efikasnosti. Ove dve ključne komponente nisu samo poslovni ciljevi, već su i osnovni faktori koji direktno utiču na konkurentnost i profitabilnost preduzeća.

Smanjenje troškova u skladištima nije samo smanjivanje rashoda, već i pronalaženje pametnih rešenja koja istovremeno čuvaju kvalitet i povećavaju efikasnost, koja je ključna za postizanje optimalnih rezultata.

Predstavljamo vam šest načina za smanjenje troškova i povećanja efikasnosti u skladištu:

Analiza materijalnog i informacionog toka – Veoma bitan deo vođenja svakog skladišta, jer analizom materijalnog i informacionog toka možemo uočiti greške i  mogućnosti za poboljšanje tokova.

Analiza layout-a skladišta – Izazov dizajna skladišta je naći pravu ravnotežu prostora, radne snage i vremena, zajedno sa razumevanjem strategije, lokacije i svih drugih važnih poslovnih informacija. Ukoliko se ovo ne uspe prvobitnim dizajnom skladišta, sledeći korak je analiza, koja započinje sa ciljevima koji su bili definisani za layout skladišta.

Analiza skladišnih procesaSkladišne operacije predstavljaju veliki resurs za uštedu, jer se njihovom optimizacijom smanjuje broj radnika u skladištu, smanjuje vreme za pripremu naloga, smanjuje vreme prijema i otpreme robe i povećava tačnost komisioniranja i pakovanja.

Projektovanje novog layout-a – Nakon pažljive analize layout-a skladišta i identifikacije eventualnih nedostataka, preduzimaju se koraci projektovanja novog, optimizovanog layout-a koji će omogućiti efikasnije funkcionisanje.

Definisanje optimalnih procesa – Da bi simulacija i implementacija novog rešenja bila uspešna, ključno je prethodno definisati optimalne procese.

Simulacija novog rešenja – Pre nego što krenete u realizaciju rešenja, od suštinskog je značaja sprovesti simulaciju kako biste utvrdili izvodljivost rešenja.

Fokusiranje na smanjenje troškova i povećanje efikasnosti u skladištima je nužnost u savremenom poslovanju. Preduzeća koja uspešno integrišu ove principe u svoje poslovanje ne samo da ostvaruju konkurentsku prednost, već i postavljaju temelje za dugoročni uspeh u svetu logistike i snabdevanja.